Навршиле су се 32 године од злочина хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ који су на данашњи дан посијали смрт у седам српских села и убили 15 цивила, а за то нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".

У "Веритасу" наводе да су хрватске снаге у крвавом походу користиле транспортере са ознакама Југословенске народне армије /ЈНА/ и да су припадници МУП-а Хрватске и "зенги" ничим изазвани пуцали по становницима села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани.

- Убили су 15 цивила просјечне старости 48 година, а више десетина ранили. Најмлађа међу убијенима је текстилна радница Жељка Боиновић /23/, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима у кући нјеног дједа Милоша Вранешевића - подсјећају из "Веритаса".

Иза убијених је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери, а убице су у крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву на брзину организовали и поставили успјешну засједу.

- Послије овог догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ - подсјећају у "Веритасу".

Како наглашавају, за злочин у цапрашким селима до сада нико није кривично одговарао.

Кривичну пријаву, коју су поднијеле породице убијених против четворице "зенги" због ратног злочина против цивилног становништва, у септембру 2006. одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску.

Пријава породица је одбачена уз образложење "да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба".

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске у злочину у цапрашким селима.

Породицама убијених наложено је да су дужне да плате парничне трошкове који достижу више хиљада евра.

- Неки од тих поступака стигли су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је одбацио због истека рока од шест мјесеци између `посљедње истражне радње или њиховог сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу` и подношења захтјева том суду` - указују у "Веритасу".

У Сиску и околним мјестима, према подацима "Веритаса", у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 119 особа српске националности, међу њима и 97 цивила, од којих 11 жена.

Од укупног броја ликвидираних, сахрањено је 40, а за осталима се и даље трага.