Витамин Д или витамин сунца једини је витамин који тијело може произвести само (ендогена синтеза), јер настаје у кожи под утицајем сунчеве свјетлости.

У нашем тијелу дјелује као хормон који има рецепторе у готово свим ћелијама људског тијела и потиче транскрипцију више од 200 различитих гена.

Утиче на многе виталне функције: регулише метаболизам калцијума и фосфата, омогућава минерализацију костију и побољшава природну отпорност.

Због тога је током цијелог живота неопходан за развој и регенерацију костију и зуба те за боље функционирање имуног система.

Недостатак витамина Д постао је глобални здравствени проблем

Због савременог начина живота не проводимо довољно времена напољу да бисмо се изложили довољној количини сунчеве свјетлости за ендогену синтезу витамина Д.

На то скреће пажњу и проф. др. Александра Марковић, интериниста, ендокринолог, која наглашава да повећане потребе за витамином Д имају дјеца, тинејџери, труднице, старије особе јер њихова кожа производи мање витамина Д, гојазни јер се витамин Д похрањује у масном ткиву, пацијенти с одређеним болестима (гастроинтестинални, бубрези, јетра итд.) и они који узимају одређене лијекове (антиепилептике, глукокортикоиде).

Излажите се сунцу довољно, али немојте претјеривати!

У прољеће и љето главни извор витамина Д је излагање сунцу (ултраљубичасто Б, УВБ), које омогућава ендогену синтезу витамина Д у кожи.

Процјењује се да је довољно и 15 минута излагања сунцу дневно, наравно ако смо у кратким хлачама и кратким рукавима. Вишак витамина Д се претвара у неактиван облик који се складишти у тијелу (у масном ткиву, скелетним мишићима).

То значи да ниво активног витамина Д у организму не расте толико чак ни при прекомјерном излагању сунцу да би то могло бити опасно. Међутим, постоји повећан ризик од дуготрајног оштећења коже која може довести до рака коже.

Витамин сунца је незамјенљив за кости и имуни систем

Нека истраживања показују да особе с довољним количинама витамина Д рјеђе оболијевају од дијабетеса, рака, кардиоваскуларних и аутоимуних болести.

Витамин Д такође повећава отпорност на вирусне респираторне инфекције, али и ако се разболимо, болест је блажа.

- Такође се показало да унос витамина Д смањује учесталост акутних респираторних инфекција, попут грипе и других вируса, током зиме, понајвише код особа са значајним недостатком витамина Д. Још немамо  резултате истраживања који би доказали да надокнада витамином Д смањује ризик од инфекције SARS-CoV-2 и ублажава ток Kовида-19. Но, познати су многи механизми помоћу којих би витамин Д могао повећати отпорност на инфекције и ублажити ток болести - истиче проф. др. Марковић.