Манастир Свете Катарине настао на светом мјесту на Синајској гори, који се према ријечима оца Јустина, може похвалити непрекидном историјом дугом 1.700 година, уз непроцјењиве вриједности, попут дијелова из прве Библије или иконе Исуса Пантократора, уз сјећање на боравак Светог Саве, чува и најстарији сачувани псалтир на старословенском - српски псалтир.
Отац Јустин задужен за манастирску библиотеку која има једну од највећих збирки рукописа у свијету, другу послије ватиканске, навео је да монаси од четвртог вијека живе на том библијском мјесту, које је два вијека касније по налогу цара Јустинијана (једног од императора, уз цара Константина, рођеног на тлу Србије) измијењен изградњом тробродне базилике и високих зидина од црвеног гранита околних високих, стрмих синајских планина.
Још у четвртом вијеку монаси су, додаје, долазили на то свето мјесто да се у овој дивљини и миру моле.
- Зато су нам четврти и шести вијек најважнији - рекао је он и нагласио да је задивљујуће то што постоји континуитет манастира - никада није био уништаван или напуштан, “па се може пратити траг историје дуг 17 вијекова”.
Од великог значаја за манастир била је посјета Светог Саве, рекао је отац Јустин и додао да је Свети Сава био заинтересован и за несагориву купину (мјесто на којем се Мојсију јавио Бог када је пришао пламеном огњу у жбуну који гори али не сагори) а која и данас заузима кључно мјесто у манастиру.
- Дошао је након Јерусалима, а боравак на Синају оставио је веома велики утисак на њега - казао је отац Јустин, а према подацима то је било 1234. године, на његовом другом путовању по светим мјестима када је у манастиру и на врху Синајске горе, гдје је Мојсије примо десет Божјих заповијести, провео часни пост молећи се за свој српски род и цијели хришћански народ.
Према ријечима оца Јустина и српски монаси који су од тада вијековима долазили и оставили траг на тај манастир који представља ризницу не само духовних већ и културних вриједности човјечанства.
- У 15. вијеку живјели су овдје и иза њих су остали бројни рукописи, а све то показује чврсту, вијековима дугу везу између Србије и Синаја - навео је отац Јустин који нам је показао и српски псалтир чуван заједно са бројним драгоцјеностима у прије пет година обновљеној манастирској библиотеци гдје је у току и обиман процес дигитализације манастирских рукописа у којем лично учествује.
- Имамо много рукописа српских монаха, а један од најљепших је псалтир - рекао је отац Јустин за Танјуг и додао да није познато ко га је написао.
Нагласио је да се рукописи чувају у посебним металним кабинетима, у хоризонталном положају што је како је додао једини начин да се сачувају.
- Стручњаци који су проучавали рукописе - а има их више од 3.000 од чега 40 на словенским језицима, нашли су чврсте доказе српског присуства овдје на Синају. Јасно је да се словенски користио у многим земљама али су Срби имали јасан и упечатљив начин писања који их разликује од свих осталих - рекао је отац Јустин, који је већ 27 година на Синају.
Тај један од најстаријих хришћанских манастира, који је и оаза српске духовности, у свијету чува и дијелове најстарије Библије.
- Ово су дијелови прве икада написане Библије обједињење након што је хришћанство постало признато за званичну религију, а остали дијелови оригиналног списа чувају се у Њемачкој, Русији и Енглеској у националним библиотекама - навео је отац Јустин, показујући једну од највећих драгоцјености манастира и нагласио да су библије прије тога писане на папирусима.
- Између ријечи нема размака, али је због љепоте слова право уживање читати је - рекао је отац Јустин и додао да свако ко се бави било каквим изучавањем мора да зна оригинални садржај те прве Библије.
На питање да ли постоји могућност да је та оригинална Библија једна од 50 које је цар Константин наручио, након Миланског едикта као што се може чути, отац Јустин је рекао да се то не зна, али да се сматра да није наручио само библије већ све што се користи у служби од Старог завјета, преко Новог завјета, до псалтира.
Отац Јустин американац из Тексаса који је прешао у православље додао је да се у библиотеци чува и документ којим је пророк Мохамед 625. године лично отиском шаке гарантовао безбједност манастиру, као и дио мошти свете мученице Катарине, бројне иконе из ВИ вијека а међу њима и најстарији приказ Исуса Пантократора за који се, како многи оцјењују, може рећи да је најважнија хришћанска икона.
Монаси су за нас отворили дио манастира на мјесту гдје се Мојсију јавио Бог а у који се улази без обуће, управо како је од Мојсија затражено када је пришао палмтећем жбуну јер је стао на свету земљу.
Отац Јустин нас је упознао и са животом у манастиру.
- Дан је за нас подијељен између времена за заједничке и личне молитве, рад и духовну концентрацију. Зраци сунца током дијела дана стварају посебно мистичну атмосферу за молитве - рекао је отац Јустин.
Службу држе три пута дневно, прва је пред зору док су звијезде још ту ... до изласка сунца ... док вечерње молитве почињу у четири када због стрмих стена којима су окружени пада мрак.
Бивши амбасадор Србије у Каиру Драган Бисенић прије неколико година је оцијенио да је српско насљеђе на Синају у Србији, ако се изузму туристичке информације, мало познато и још мање вредновано, иако је како је нагласио потребно рећи да има ријетких истраживача који су се упустили у авантуре озбиљнијег изучавања доступних синајских свитака.
- Могућно је, рецимо, да се управо на Синају налази најстарија српска писана књига, скоро цијели вијек старија од Мирослављевог јеванђеља - навео је Бисенић током мандата у Каиру.
Валид ел Себаи подсјетио је да је манастир настао на наредбу царице Јелене, мајке Константина Великог, 337. године, када је на том мјесту изграђена мала капела.
- Она је веома бринула о манастиру - рекао је Ел Себаи и подсјетио да је тај манастир, настао на мјесту које спаја Азију и Африку, јединствен и по томе што има и цркву и џамију а које данас шаљу поруку о пријеко потребном јединству.
