Златари у Српској не памте лошију годину јер их од домаћих купаца посјећују само будући младенци, а овог љета заобишли су их и људи из дијаспоре који су годинама били вјерне муштерије.
С обзиром на то да грам злата кошта и до 160 КМ, грађани на врата златара куцају само кад им је потребна бурма, али и тада, како кажу трговци, гледају да прођу што јефтиније. Златари су се надали да ће им пазар подебљати дијаспора, али посјете су изостале.
Потврђују то у бањалучкој златари “Шарм”, гдје кажу да је продаја у односу на лани пала до 20 одсто.
- Било је очекивано да ће дизањем каматних стопа на кредите доћи до смањења продаје робе - рекли су у “Шарму”.
У дервентској златари БОСС за “Глас Српске” кажу да не памте лошију сезону.
- Злато готово више нико не купује. Продаје се нешто сребра и покоји сат - рекли су у овој радњи.
Грађани, како кажу, купују само бурме и за то су спремни да одвоје од 500 до 600 марака.
- Сваке године мислимо да не може горе, али, нажалост, стање је катастрофа. Дијаспора није дошла у обиму у којем је долазила раније, а и они који су дошли нас су заобишли - навели су у овој дервентској златари.
Продајом нису задовољни ни семберски златари, који кажу да нису ни осјетили да су људи из дијаспоре били у Српској, јер готово нико није закуцао на њихова врата.
Економиста Зоран Павловић каже да то потврђује да кризу осјети и дијаспора, чији је интерес прије свега окренут ка трајном улагању у некретнине, али и уштедама с обзиром на то да очекују повећане трошкове у зимским мјесецима.
Ситуација је таква, објашњава, да је и на Западу неизвјесност и брига за радно мјесто постала свакодневица.
- Када имате такву ситуацију, морате бити рационални, тако да је наша дијаспора, која је дошла овдје, обавила неке друге послове, али за луксузне ствари нису имали довољно. Неће да купују злато у ситуацији када посљедице сукоба у Украјини озбиљно утичу на Европу, па је страх од високих цијена енергената током зиме свеприсутан - рекао је Павловић додајући да људи сада мање троше, јер не знају до када ће таква ситуација потрајати.
Аутор: Јана Кезић
