Одлазак домаћих радника ка тржишту Словеније те медицинара у Њемачку је у паду, а упућени наводе да је такав сценарио резултат пада тамошњих економија.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, за 11 мјесеци прошле године издато је 12.538 радних дозвола за одлазак домаћих радника у Словенију, док је током читаве 2023, у ту земљу отишло 13.090 радника. Тенденција смањења броја одлазака домаћих радника у Словенију видљива је и из података за 2022. годину јер је тада на тржиште те земље Европске уније отишло да ради 18.312 радника, док је годину раније забиљежен рекордан број одлазака, односно издато је 19.575 радних дозвола.

Агенција за рад и запошљавање БиХ од 2013. године посредује у запошљавању грађана у иностранству у двије земље, односно поред Словеније још за тржиште Њемачке.

- Словенија је највише тражила возаче (разне категорије, укључујући и међународни транспорт) и вариоце. Од осталих занимања тражени су армирачи, зидари, електроинсталатери, бравари, фасадери, грађевински радници - казали су "Гласу" у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.

Надлежна агенција за Њемачку има дозволу за посредовање само особа са завршеном средњом медицинском школом општег или педијатријског смјера, које имају положен стручни испит у БиХ и знање њемачког језика на минимум Б1 нивоу, према европском референтном оквиру за језике.

И из њихове статистике евидентно је смањен број одлазака медицинских радника на тржиште Њемачке, јер су у прошлој години издате 223 радне дозволе, односно скоро дупло мање него годину раније када је у тој земљи запослено 400 домаћих медицинара. Годину раније, односно 2022. у Њемачку је отишло 553 медицинара, а 2021. њих 487.

Економисти наводе да су ови бројеви резултат пада економских активности у земљама Европске уније.

-  Економске прилике су погоршане од краја 2022. године, посебно у Њемачкој, а нешто мање у Словенији. Када имамо такву ситуацију тамошње фирме не отпуштају своје држављане, већ отказују уговоре о раду који су периодични или нове не закључују, односно не траже нове раднике - казао је "Гласу Српске" економиста Марко Ђого.

Подаци о запошљавању медицинара у Њемачкој, наводи он, су само врх леденог бријега, јер у тој земљи ради много већи број држављана БиХ који су отишли у личној режији.

- Међутим, подаци о паду броја одласка домаћих радника на инострано тржиште након дужег периода тренутно нису изненађујући. Свјетска банка у најновијим анализама говори и о повратку мозгова, а раније су у тим анализама говорили и о одласку мозгова - поручио је Ђого.

Овакви трендови, наводи он, могли би да се позитивно одразе на домаће економије које вапе за кадром.

- Биће тешко дефинитивно отићи онима који сада о томе размишљају - закључио је Ђого, који сматра и да ће мучење економија европских земаља потрајати, односно неће бити у правој рецесији, али са друге стране неће моћи остварити више стопе раста.

Права

Из Агенције за рад и запошљавање БиХ наводе да све особе које одлазе на рад у иностранство посредством њих су одјављене са бироа незапослених те имају права на рад у наведеним државама као и тамошња радна снага.  

- За особе које одлазе у иностранство мимо нас немамо податке јер те особе нису дужне нигдје да евидентирају свој одлазак - поручили су из Агенције за рад и запошљавање БиХ.