Припреме су трајале готово пет година, али сада са поносом могу да кажем да у априлу у Ариасу, у провинцији Кордоба, почиње изградња капеле Светог Василија Острошког. Први храм Српске цркве у овом дијелу Аргентине биће изграђен по угледу на срушену Његошеву капелу на Ловћену. То је завјет мојим прецима, али и духовна веза наше дијаспоре са отаџбином.

Ово за Спутњик каже Матијас Пабло Гвозденовић, некадашњи градоначелник Ариаса, човјек који ове године обиљежава вијек од доласка његових предака из Црне Горе у Јужну Америку:

„Током једне од посјета Црној Гори разговарао сам са владиком Амфилохијем Радовићем, рекао сам му да ћу лично донирати земљиште за капелу Српске православне цркве у Аргентини, ако благослови. Од почетка је намјера да се гради реплика Његошеве капеле, архитектонски облик непознат у Аргентини. Желимо да овдје пренесемо дио српског духовног и културног насљеђа“.

Породична историја и дуг прецима

Од благослова до реализације прошло је више година, међутим, саговорник Спутњика вјерује да се ствари дешавају баш онда када и треба да се десе. Почетак изградње поклапа са важном историјском прекретницом за његову породицу, управо се навршава сто година од доласка Гвозденовића у Аргентину.

- Ово је и дуг њима, чланови породица Гвозденовић и Марковић, Мило Гвозденовић и Марко Марковић, служили су као добровољци у балканским ратовима, а касније и у Првом свјетском рату. Обојица су одликовани. Према породичној историји, Мило је једном ризиковао живот када су два батаљона изгубила комуникацију током борбе. Трчао је кроз пушчану ватру и експлозије да би поново успоставио линије комуникације, помажући да се спасу обје јединице - каже са поносом Гвозденовић.

Човјек који је одрастао уз звук гусала и српске народне пјесме био је градоначелник Ариаса у два мандата, од 2015. до 2023. Много је учинио за овај мали град у Кордоби, а политички се бори и данас, из опозиције. Предсједник је законодавног тијела Радикалне грађанске уније у покрајини Кордоба.

Аргентинско-српско братство

Његова десна рука у реализацији изградње капеле посвећене Светом Василију Острошком је историчар Факундо Сеара, велики пријатељ Срба који за Спутњик каже да их са Аргентинцима повезује снажан осећај поштовања сопствене историје, идентитета, културе и духовности.

- Аргентина чврсто и непоколебљиво одржава своје легитимно право на Малвинска острва, баш као што Србија постојано чува своју историјску, културну и духовну везу са Косовом, своје Косово и Метохију. Ова паралела створила је природно братство између наших народа. Разумијемо једни друге, знамо шта значи бранити достојанство нације, интегритет њене територије и наслеђе наших предака. Аргентина и Србија нису само пријатељи, већ нације које дијеле заједнички дух отпора - истиче Сеара.

Како ће изгледати капела

Овај историчар објашњава да ће капела бити скромних димензија, али, како каже, прелијепа. Замишљена је као мали богослужбени простор, а не као велика парохијска црква. Главна конструкција имаће пречник од шест и по метара и биће потпуно кружног облика, пратећи традиционалну симболичку геометрију која се често повезује са православном сакралном архитектуром.

- Олтарски простор имаће око четири метра ширине и три метра дубине, обезбјеђујући довољно простора за литургијске елементе, уз очување интимне размјере капеле. Биће изграђена од цигле са завршном обрадом налик камену. Конструкција ће бити подигнута коришћењем цемента, са унутрашњим малтерисањем припремљеним тако да се у будућности унутар ње могу насликати иконе - каже Сеара.

Мјесто за заједничку молитву

Гвозденовић подсјећа да се, како каже, српско - црногорска заједница, углавном населила у сјеверном дијелу Аргентине, посебно у провинцији Чако. Подјељена је на двије важне парохије, Српску православну парохија Свете Тројице, у којој служи њихов вољени свештеник Александар Миловић и парохију Светог Николе.

Он, међутим, додаје да постоје и мање заједнице Срба расуте широм земље. У близини Ариаса, на примјер, постоји и друго православно присуство повезано са заједницом у Венадо Туерту, на југозападу провинције Санта Фе.

"У самом Ариасу има десетак православних породица. Јесте нас мало, али то је свакако значајно присуство наше заједнице у овом региону. Иако православно становништво овдје није бројно, постојање капеле је јако важно. Имаћемо своје мјесто за молитву, окупљање током празника, очување сјећања, духовног, али и културног идентитета“.

Благослов Светог Василија

Иако је друга генерација у Аргентини, Гвозденовић је окренут коријенима, добро зна које мјесто на иконостасу српских светитеља заузима Свети Василије Острошки. Одавно је поштован у његовој породичној традицији. Свети Сава и Свети Василије Острошки су, каже, светитељи које су његови деда и бака често помињали, као личности које су оличавале вјеру, истрајност и божанско заступништво.

- Посвећење капеле Светом Василију такође је повезано и са мојим дубоко личним искуством. Прије неколико година дао сам својој супрузи иконицу Светог Василија и предложио јој да замоли за његову молитвену помоћ, јер га вјерници нашироко сматрају чудотворним свецем. Убрзо након тога, оно што смо доживјели за нас је био прави благослов. Моја супруга је остала у другом стању. Рођена је наша ћерка Јулија. Посвећење капеле њему је и израз наше захвалности за оно што сматрамо благодаћу примљеном његовим заступништвом - прича Гвозденовић.

Зашто реплика Његошеве капеле

Као његов добар пријатељ, али и сјајан познавалац српске историје, Сеара објашњава зашто ће у Аргентини бити изграђена реплика Његошеве капеле на Ловћену. Каже да на тој планини почива, не само Петар II Петровић Његош, већ и дубок симбол српског духовног и културног идентитета.

"Сам Његош је изразио жељу да буде сахрањен у капели на тој светој планини. За многе вјернике рушење и изградња маузолеја је раскид са том посљедњом вољом. То није само историјско, већ и духовно питање, које дотиче нешто веома дубоко у колективном памћењу српског народа. Ловћен је више од планине, то је мјесто гдје се сусрећу вјера, историја и национална свијест. Због тога многи вјерни и даље гаје наду да ће једног дана Његошева воља бити поново поштована, обновљен склад између његове посљедње воље, вјере и свете традиције коју је представљао“.

Традиција вјерске слободе

Овај професор историје наглашава да је за изградњу капеле добијен и благослов наших црквених власти у Аргентини. Припреме су захтјевале вријеме, али је све без проблема прошло и код цивилних власти, с обзиром да Аргентина има дугу традицију вјерске слободе.

„Иако члан 2 Устава Аргентине утврђује да савезна влада подржава римокатоличку вјеру, правни оквир земље у потпуности гарантује слободу вероисповијести за све вјерске заједнице. Овај принцип омогућио је Аргентини да постане нација која прима и интегрише људе из многих дијелова свијета, заједно са њиховим културама и духовним традицијама. Лично осећам велики понос због тога. То је једна од најљепших карактеристика аргентинског друштва, плуралистичко окружење у којем могу да обитавају различите вјерске традиције, уз међусобно поштовање“.

И мјесто изградње нас повезује

Земљиште се налази у мирном руралном окружењу, на правом мјесту за молитву. Сеара истиче да ће се капела налазити између Улице Ислас Малвинас и Улице Пуерто Аргентино, како главни град Острва називају Аргентинци.

- То није био фактор приликом куповине земљишта, али подударност је упечатљива. Призива симболе дубоко укоријењене у аргентинском историјском памћењу и у државном захтјеву за суверенитет над Малвинским острвима. Овај детаљ симболично се поклапа са српским историјским искуством, са Косовом и Метохијом, које има слично, најважније мјесто у српској националној свијести. Ето, и само мјесто будуће капеле одражава осјећај историјске блискости између аргентинског и српског народа, двије нације са дубоком повезаношћу за своју историју и одбрану свог националног идентитета - каже овај професор историје.

Позив на саборност

Гвозденовић додаје да још није пала коначна одлука о иконографији, али фресака ће сигурно бити, зато је и обрада од малтера.

"Већ су се јавили појединци који су изразили спремност да допринесу. Ипак, када за то дође вријеме, намјера је да се обезбиједи да осликавање изведе иконописац способан да поштује канонске и естетске традиције православне сакралне умјетности".

Иако је земљиште већ купљено и дио материјала набављен, пројекат ће свакако захтијевати додатну подршку како изградња буде напредовала.

Упитан да ли током изградње очекује и помоћ људи из матице, Гвозденовић каже:

- То би нас веома радовало, не због новца, вољели бисмо да ово буде заједнички напор, израз братства, солидарности, живо свједочанство православног јединства - каже Матијас Пабло Гвозденовић.