Нови сукоби на Блиском истоку између Палестине и Израела, у којима су током бомбардовања страдали и цивили, довели су до рефлексије и подизања тензију у БиХ и региону.
Дешавања у свијету удаљена километрима од нас, још једном су показала удаљеност политика у Републици Српској и Федерацији БиХ.
Селективна правда и двоструки аршини владају свијетом, али домаћи политичари умјесто да осуде рат, сваку употребу силе, страдање цивила и позову на мир, они у Федерацији БиХ и мјестима гдје су Бошњаци већина постављају заставе Палестине, а у Бањалуци, Требињу и другим мјестима у Републици Српској, као и у ФБиХ са хрватском већином истичу заставе Израела као знак подршке.
Социолог и универзитетски професор из Мостара Славо Кукић, каже за Српскаинфо да без обзира о којој застави се ради, чињеница је да то показује да БиХ не функционише као једна држава или друштво.
– Није важно је ли по БиХ требало истаћи заставе Израела или Палестине, али је чињеница како БиХ све више егзистира као географски простор на којем, паралелно живе двије државне ћелине. БиХ све мање функционише као јединствено друштво, а све више као паралелна егзистенћа више друштава, најмање четири, српско, хрватско, бошњачко и условно речено босанско-херцеговачко друштво европских вриједности – каже Кукић.
Он додаје да је овакав потез политичара покушај да у сфери конфликата и политика које воде остану на власти. Нада се да обичан човјек није почео да размишља као и политичари који воде ову државу.
– Искрено се надам да је то подјела коју производе и покушавају одржавати у јавном простору политичке касте, да та подјела није захватила и обичног човјека. Ако нисам у праву, ако захваљујући том вишедеценијском силовању по истој матрици почиње функционисати и мали човјек, да једни славе поступке Израела, други се сврставају уз Палестину и њен народ, онда бојим се да је то лош обешрабрујући знак за БиХ и њену будућности- каже Кукић.
Професор Кукић наводи да је у цијелој ситуацији логички парадокс да лидер СНСД Милорад Додик не признаје Косово, а истовремено подржава Израел, државу која је признала Косово.
– Ваљда у свијести Милорад Додика и њему сличних Човића и Изетбеговића, постоји потреба сталног супростављања или стварања перцепције код народа о конфликту, како би се одржали у седлу власти. Није важно је ли Израел или Палестина у питању, њима је важно да се на ону страну на коју се сврстава Додик, неће сврстати Изетбеговић или обрнуто – јасан је Кукић.
Његово је мишљење да Додик има још један мотив.
– Извјесно је да је веза Израела са САД врло интензивна, то није нешто што је непознаница. Но, извјесно је да су САД по свему судећи одлучиле да се интензивније ангажују у БиХ, што показује и војна вјежба на Мањачи и Гламочу, па не треба искључити могућност да је америчка администрација директно Додику рекла да ће морати промијенити ћурак ако не жели калкулисати са црњом властитом будућношћу – каже Кукић.
Он не искључује могућност да је Додикова подршка Израелу пут како би се додворио америчкој администрацији.
– Као што је у вези са тим и његова хладнокрвна реакција на долазак америчких војника и тутањ кроз Бањалуку – казао је Кукић.
Стручњак за међународне односе, професор Милош Шолаја, каже за Српскаинфо да су се Република Српска и ФБиХ о конфликту Израела и Палестине различито изјасниле, јер БиХ као држава нема развијену стратегију и заједнички став.
– Два ентитета су дефинисала своје позиције. Један је разлог унутрашње политичке природе, јер БиХ нема никакву концепцију, стратегију спољне политике на основу које би могла да дефинише заједнички став макар он подразумијевао и неизјашњаваје. Зато ентитети сами дефинишу своје политике, различите позиције због различитих интереса Српске и ФБиХ, као и због различитих односа великих сила – каже Шолаја.
Овде су двије ствари кључне, наводи Шолаја, једно је тај цивилизацијски круг којем се припада и гдје је сваки од ентитета на основу свог врједносног увјерења донио одлуку како ће да се изјасни, за подршку којој страни ће да се опредијели када је у питању овај сукоб, а друга ствар је да иза оба ентитета и цијеле БиХ, као и свих држава у региону, стоје велике силе чије позиција сасвим сигурно одређује и начин на који ће БиХ приступити у дефинисању своје позиције у овој кризи.
Да БиХ нема јединствену спољну политику сматра и политичка аналитичарка Тања Топић, која за Српскаинфо каже да политички актери у БиХ увијек заузимају навијачки став и јасно се опредјељују кога ће подржати.
– То често иде и на уштрб унутрашњих односа гдје се они сукобљавају ко је кога подржао и зашто. Различит однос према свему, не постоји консензус када се ради о спољњој политици БиХ. Немамо јединствену спољњу политику, већ је свако слободни стрелац и опредјељује се навијачки од случаја до случаја – каже Топићева.
Додаје да је у БиХ танка линија између љубави и мржње, те велики распон емоција, што је посљедица понашања политичких (квази)елита у БиХ.
– Оне врло мало рацио користе у политичком понашању, више играју на карту емоција и билдања националних мишића што води ка збијању редова по националној основи – закључује Топићева.
Топићева каже да политички актери унутар БиХ воле да дјелују навијачки. Некада је то спортски или културни догађај, а у овом случају актуелни сукоб у појасу Газе. -Ми смо имали ситуације у спорту где се у Сарајеву славила побједа Турске, а у Бањалуци и Републици Српској се слави побједа Србије. Видљиво је да је стално присутно надметање, од спорта, културе па до високих политичких питања као што је актуелни сукоб Палестине и Израела- каже Топићева.
