У жељи да зараде новац како би прехранили породицу, како би прикупили новац за школовање, осигурали приходе домаћинству, или поред редовних примања остварили додатну зараду, много грађана као једну од могућности види продају или понуду услуга путем друштвених мрежа, пише Фактор.

Једни продају одјећу, други нуде услуге чишћења, неки кухају пите и колаче, праве рођенданске торте, остали нуде услуге шминкања, изнајмљују хаљине или пружају услуге чувања дјеце или љубимаца.

Како се оглашавати него путем Фејсбука, Инстаграма или других популарних мрежа, гдје је далеко већа могућност да се дође до потенцијалних купаца.

С друге стране, неко то прати и пријављује инспекцијама, да ли због љубоморе или сте му конкуренција или пак нешто треће.

Инспекција углавном у овим случајевима дјелује по пријави те ступа у контакт са особама које те услуге нуде јер "раде нацрно" и позивају их на разговор. Детаље о поступцима који се покрећу против непријављених продавача из Кантоналне инспекције Кантона сарајево нису нам жељели откривати.

Вилдана Брдарић, стручна савјетница за информисање Кантоналне инспекције Сарајево, истиче да је тачно да је "у току више инспекцијских поступака и провјера на околности обављања трговинске дјелатности путем друштвених мрежа".

- Инспектори ове управе урадиће све оно што је у оквирима њихових законских могућности и овлаштења, сматрамо да у овом тренутку друге појединости о начину провођења инспекцијског поступка не треба посебно појашњавати – казала је Брдарић.

Брдарић истиче како је интернет-трговина на подручју ФБиХ регулисана Законом о унутрашној трговини и према одредбама тог закона том врстом трговине се "могу бавити физичка лица која имају одобрење за рад општинских органа, као и правна лица уписана у судски регистар надлежног суда, уз изјаву о испуњавању минимално техничких увјета, овјерену код надлежног органа".

- Потребно је направити разлику између регистрираних субјеката који, уз продају у пословном простору, нуде потрошачима и могућност онлине куповине, те физичких особа које путем друштвених мрежа из властитих домова нелегално нуде различите производе и услуге, чије кориштење за грађане може представљати и потрошачки ризик, без могућности поврата новца или замјене производа – појашњава Брдарић.

Каже да та врста продаје, осим што се "обавља из нерегистрираних, приватних посједа и претежно путем друштвених мрежа или специјализираних страница, потенцијалним купцима не даје могућност увида у идентитет продаваца, што и за инспекцијске органе, узевши у обзир актуелну законску легислативу, представља отежавајућу околност".

- Наиме, сходно Закону о инспекцијама КС инспектори немају овлаштења улазити на приватни посјед без посједовања судског налога. Из наведеног разлога неопходно је, прије свега, створити законске претпоставке, с обзиром на то да је откривање нерегистрованих субјеката, који трговину обављају путем друштвених мрежа, веома сложен поступак који подразумијевају адекватну техничку подршку, обученост инспектора, те координирани рад са осталим инспекцијским, али и надлежним полицијским органима – каже Брдарић.

Истиче да се и оштећени купци вјероватно теже одлучују да пријаве такве неправилности с обзиром на то да немају доказ, односно рачун да су платили робу или услугу физичком лицу, ради чега их из инспекције позивају на опрез и куповину код регистрираних субјеката.