У Добоју ће сутра бити обиљежено 106 година од интеграције Срба у злогласни аустроугарски логор, први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, у коме је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 људи.

Према програму обиљежавања, помен убијених српских логорашима биће служен у 10.30 часова код Спомен-костурнице код Храма Светих апостола Петра и Павла, гдје ће потом бити положени вијенци и цвијеће.

Обраћање званичника предвиђено је у 11.10 код Споменика жртвама Добојског логора 1915-1917. година, гдје ће бити положени вијенци и цвијеће.

Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Републике Српске, представници институција Српске, српски представници у институцијама БиХ и руководство града Добоја.

Биће присутни и представници невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука и Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године.

Аустрoугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју 27. децембра 1915. године.

У овом логору било је заточено више од 45.000 Срба, од којих 12.000 није преживјело. Логор је затворен 1917. године.

Према подацима из књиге аутора Душана Паравца "Добојски логор", писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Жељезничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од сакагије.

У логор је интерниран 45.791 Србин, и то 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало.

Први подаци о добојском логору предочени су тек у "Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из свјетског рата 1915/16. године", која је урађена приликом освештања споменика, Спомен-костурнице са костима страдалих и Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла 1938. године.

У "Споменици" су, осим докумената, предочени и детаљни описи транспорта мученика, те свједочанства, међу којима и старца који је гурао колица са лешевима дјеце, њиховом укопу, као и страдању мајке којој је у логору умрло осморо дјеце и многа друга.

Обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.