На данашњи дан, прије 27 година, у мјесту Чакле у федералној општини Трново, муслиманске снаге су убиле двије медицинске сестре и 19 војника Војске Републике Српске.

Прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на мјесту њиховог страдања обиљежена је још једна тужна годишњица стравичног злочин над 21 борцем Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, који су своје животе оставили на обронцима Бјелашнице.

Претходно је у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима у општини Источна Илиџа служена Света литургија и парастос.

Предсједник Предсједништва Борачке организације "Илиџански борац" Слободан Маунага рекао је да су на данашњи дан у зору, за вријеме примирја, муслиманске снаге уз помоћ Унпрофора, свирепо убиле 21 српског борца, међу њима и двије медицинске сестре.

- Људе се побили на спавању. Нисмо држали линију јер смо вјеровали да ће Унпрофор поштивати примирје - навео је Маунага.

Маунага је истакао је да је ова организација неколико пута упутила упит начелнику федералне општине Трново Ибру Берилу за изградњу спомен-обиљежја на мјесту страдања српских бораца, али да из кабинета општинског начелника никада нису добили одобрење.

- Ако не добијемо дозволу за изгадњу споменика на мјесту страдања, имамо идеју да нађемо адекватно мјесто у Војковићима или Трнову и ту саградимо спомен-обиљежје. Тако ћемо их сачувати од заборава – рекао је Маунага.

Бивши борац Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске Герасим Кокот Баја рекао је да је приликом извиђања линије открио трагове непријатеља, који су обилазили српске положаје с леђа, и да је то пријавио војној команди.

- Погађа ме што нема никаквог обиљежја на овом мјесту. Само погледајте колико по Републици Српској има муслиманских обиљежја, а нама није дозвољено постављање ни обичне табле. То је туга - навео је Кокот.

Немањи Мочевићу у Чаклама су убијени отац и стриц, а за тај злочин, према његовим ријечима, никада нико неће одговарати јер се суди само српском народу.

Муслиманске снаге су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле 21 борца Војске Републике Српске.

Злочин је извршен на превару - муслиманске снаге су тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжењерија и санитетско особље.

Убијени су припадници Војске Републике Српске из Трнова и Источне Илиџе, а за тај злочин нико никада није одговарао.

Тог дана убијени су: Ристо /Мирко/ Анђић, Радмила /Маринко/ Бјелица, Тања /Славко/ Бјелица, Ненад /Душан/ Голијанин, Стојанка /Петар/ Голијанин, Славко /Радослав/ Кењић, Момчило /Саво/ Крстовић, Бранко /Шпиро/ Милић, Момир /Илија/ Минић, Славиша /Миленко/ Мочевић, Горан /Миленко/ Мочевић, Перо /Милош/ Павловић, Велимир /Реља/ Поповић и Мирко /Млађен/ Самарџија.

Страдали су и: Ранко /Добрило/ Самарџић, Васо /Ристо/ Сикима, Никола /Душан/ Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар /Милинко/ Шешлија, Жарко /Саво/ Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.