Историчар Лазар Шкобо из Источног Сарајева рекао је синоћ у Зворнику да је егзодус сарајевских Срба у марту 1996. године завршетак процеса који је започео у 19. вијеку, добијајући на интензитету од рата до рата кроз злочине шуцкора и усташа у два свјетска, те у посљедњем грађанском рату када су Срби истријебљени из Сарајева.

- Када се сагледају сва историјска дешавања из 19. вијека, лако се дође до закључка да је егзодус посљедњи чин геноцида и истребљења Срба из Сарајева - рекао је Шкобо на Академији под називом "Живи сјећање", која је одржана у Зворнику поводом 25 година од егзодуса сарајевских Срба.

Истичући да је циљ Академије да се обзнани истина о овом догађају, Шкобо је рекао да се веома лако заборављају логори и страдање Срба у Сарајеву, док се "само потенцира опсада Сарајева".

Академију је организовао зворнички Дом омладине у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву.

Градоначелник Зворника Зоран Стевановић подсјетио је да је и Зворник примио велики број Срба из Сарајева, захваливши организаторима овог догађаја чији је циљ да се жртва сарајевских Срба не заборави.

Стевановић је нагласио да жртва сарајевских Срба који су бранили и одбранили свој родни крај надилази могуће и додао да су изненада морали да напусте родни крај који никада неће, нити смију заборавити.

Он је рекао да и Зворник треба да воле као и свој завичај.

Директор Дома омладине Ђорђе Деурић истакао је да је циљ организовања оваквих манифестација чување сјећања на велику трагедију која је задесила српски народ.

- Треба да опростимо као хришћани православци, али не смијемо да дозволимо да се то заборави -  рекао је Деурић и нагласио важност сјећања да младе генерације памте ове трагичне догађаје српског народа.

Академија "Живи сјећање" настала је као жеља студената Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву да, како су навели, достојанствено одају признање великој жртви сарајевских Срба учињеној зарад слободе која у овом случају има велико име – Република Српска.

Програмски садржаји Академије чинили су поетска казивања, наступ гуслара, бесједе, те кратки документарни филм "Егзодус поново" аутора Сњежана Лаловића.