Гусларско друштво "Филип Вишњић" из Источног Сарајева одржало је вечерас гусларско вече поводом 60 година постојања.

У сали Културног центра у Источном Новом Сарајеву публици су се представили гуслари Секул Тошовић, Неђељко Црњак, Немања Тимотија, Бошко Голијанин, Петроније и Лазар Чолаковић, Велимир Шкобо, Коста Плакаловић, Драго Пелемиш, Миладин Пандуревић, Милош Петровић, Ђорђе Стевовић и Драшко Малиџан.

Осамдесетједногодишњи Секул Тошовић, који је већ 51 годину члан овог друштва, новинарима је рекао да је гусларско друштво имало трновит пут током шест деценија постојања, али да су, упркос свим недаћама, истрајали све ове године.

- Многи од наших чланова су се раселили, неки су умрли, а имамо и погинулих бораца, али и дан-данас опстајемо. Желимо да стварамо и пјевамо - нагласио је Тошовић.

Он је рекао да млади љубав према гуслама насљеђују од неког укућанина, тако да и данас има много младих гуслара, посебно у Херцеговини, што је гарант да гусле никада неће нестати са ових простора.

Најмлађи гуслар седмогодишњи Лазар Чолаковић, који се публици представио пјесмом "Књаз Никола", рекао је да је сам научио да гусла након што је код дједа видио гусле и тражио да му их да. Лазар каже да тренутно зна 16 пјесама.

Предсједник овог друштва Боро Лакић раније је Срни рекао да је гусларска секција "Филип Вишњић" основана 1963. године у тадашњој сарајевској мјесној заједници Враца, и већ тада је побудила велико интересовање и пажњу, не само поклоника српске епске поезије и гусларства, него и свеколиког српског становништва у овом дијелу Сарајева.

Секција је годину дана касније, 1964. године, прерасла у гусларско друштво које је окупило гусларе из различитих крајева бивше Југославије, као и тадашње познате српске историчаре, умјетнике, професоре и истакнуте људе из друштвеног и политичког живота.

- Почетком Одбрамбено-отаџбинског рата наше друштво наставило је активно дјеловање. И тада смо, вођени српском традицијом и вјером у Бога наставили да се дружимо, гусламо, пјевамо, па и такмичимо - рекао је Лакић.

Он је навео да је 1992. године Гусларско друштво "Филип Вишњић" окупљало више од 700 чланова, а сједиште му је било у Српској Илиџи.

- У том најтежем периоду постојања ми смо и даље функционисали, његовали српску традицију и покушавали да сачувамо православни дух нашег народа, оплакивали смо мртве саборце и јунаке, а славили живе хероје - како другачије, него уз гусле - рекао је Лакић.

Он је напоменуо да се Друштво селило из Рогатице према Српском Сарајеву, али да никада у тим тешким временима гуслари "Филипа Вишњића" нису заборавили ниједан православни празник нити меморијално сјећање на српске јунаке, већ су увијек достојанствено уз гусле и јединствену епску поезију славили слободу српског народа.