Књига „Рођени да вјечно живе“ аутора Миланка Чобовића из Пала, као својеврсна споменица сарајевско-романијским добровољцима са преко 7.200 имена, угледала је свјетлост дана у издаваштву Народне библиотеке Пале.
Чобовић каже да је ова књига настала након десет година рада на прикупљању података путем разних архива, докумената, старих новина и других начина, како би на једном мјесту обухватио податке за 2.066 добровољаца са подручја Сарајевско-романијске регије.
- Ова књига је својеврсна споменица сарајевско-романијским добровољцима који су учествовали у Великом рату. Не ради се ту само о солунским добровољцима, него уопште о свим добровољцима. Неки од њих су као добровољци учествовали у рату недочекавши Солунски фронт, те сам сматрао потребним да и њих поменем у овој књизи – каже Чобовић.
Чобовић истиче да се у овој књизи налазе имена српских добровољаца са подручја Сарајевско-романијске регије, односно данашњих општина Хан Пијесак, Рогатица, Соколац, Пале, Источни Стари Град, Трново, Хаџића и читавог некадашњег и садашњег града Сарајева.
- Прикупљени су подаци за 2.066 добровољаца, од тога у књизи је објављено 455 њихових фотографија. Неке фотограграфије немају ни њихови потомци, а проналазио сам их у старим документима, новинама, све могуће архиве сам обишао и прикупио податке – каже Чобовић.
Додаје да, осим добровољаца, у овој књизи се може наћи списак од 1.112 особа који су страдали у неком од аустроугарских логора за Србе.
- У књизи има списак и 309 особа које су побили жандарми и шуцкори, 558 особа који су погинули као аустроугарски војници, 907 особа који су мобилисани, а за чију судбину се не зна, те 2.183 особе којима су тадашње власти одузеле бх. држављанство зато што су отишле са српском војском – истиче Чобовић.
Он додаје да у овој књизи се помиње укупно 7.200 имена, те сматра да ће мало бити породица које у књизи „Рођени да вјечно живе“ неће пронаћи неког свог претка.
Каже да пројекат истраживања и прикупљања података о српским добровољцима и другим учесницима рата није завршен овом књигом, те да је већ почео са писањем допуњеног издања.
- Биће сигурно још добровољаца који ће се поменути, јер ја радим на другом, допунском издању. Надам се да ће се послије овога јавити потомци оних који нису поменути да их ставимо у то друго издање – каже Чобовић.
Издавач књиге „Рођени да вјечно живе“ је Народна библиотека Пале, за издавача Бојан Чворо. Уредник и редактор издања је Жељко Грујић, рецензент је професор Драга Мастиловић, корице је радио Павле Чобовић, док је лектор, коректор, дизајн и прелом књиге урадила Јелена Лучић.
Аутор се за штампање књиге посебно захваљује бројним донаторима, Србима из дијаспоре, као и локалним привредницимаи тадашњем начелнику општине Источно Ново Сарајево Љубиши Ћосићу и начелнику општине Пале Бошку Југовићу на помоћи.
Књига „Рођени да вјечно живе“ већ се налази у продаји по цијени од 30 КМ, а исту можете купити у просторијама Народне библиотеке Пале, у згради Културног центра или личног код аутора Миланка Чобовића, који станује у насељу Коран, улица Сердар Јанка Вукотића број 23.
Биографија аутора:
Миланко Чобовић је рођен 1959. године у селу Русановићи, општина Рогатица, а од 1983. године живи на Палама. По занимању је дипломирани политиколог, тренутно пензионер, ожењен и отац двоје дјеце.
Учесник је протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, борац прве категорије. Указом предсједника Републике Српске Радована Караџића одликован је Сребрном медаљом за храброст, а из рата је изашао са чином потпоручника.
Објавио је "Гусларске пјесме" (1997), "Епске народне пјесме из отаџбинског рата" (1998), "Волим тебе, Романијо горо" (2001), "Романијо, подгорјели крају" 1 и 2 (2007), "Чобовићи, породично стабло" (2008), "Сочице и Сочичани (2009), "Монографија Сочица у општини Рогатица" (2010) и "Чобовићи рода Вукотића" (2016).
Аутор је и три гусларске пјесме: "Волим тебе, Романијо горо", "Ранку Јаковљевићу" и "Крвава Жепа".
Разговарао: Миљан Рашевић
Ja imam jednu (dobronamjernu) primjedbu,
a ona se sastji u sledećem:..
..SRBI su narod, a jezik kojim govore je SRPSKI JEZIK,..
..koji ima više 'varijanti',.. kako u izgovoru (ekavski,. ijekavski,.....),..
..tako i u pisanju (ЋИPИЛИЦA i LATINICA)..
..npr. ekavska se piše ЋИPИЛИЦOM,. a ijekvski LATINICOM..
..ne znam da li je ovo i 'PRAVILO'..
..ali ZNAM da je to jedino 'logično' pisanje...
još jedan pozdrav od
'jednog zahvalnog',.. na ovoj (i ovakvoj) knjizi..!