Уочи обиљежавања 110 година од Кајмакчаланске битке, на Српском војничком гробљу у Битољу завршено је постављање око 600 обновљених крстова.

Радови су изведени захваљујући средствима која је за пројекат обнове одобрило Министарство културе, предвођено министром Николом Селаковићем, уз ангажовање државног секретара Дејана Антића.

За Зорана Жугића, предсједника Заједнице Срба у Македонији и чувара сјећања на страдалнике Солунског фронта, ово је остварење жеље на коју се чекало деценијама.

- Више од скоро 30 година вапили смо за једним оваквим пројектом - да српском војничком гробљу вратимо достојанство и боје наше тробојке, онако како је било пре Другог светског рата. Захваљујући Министарству културе, министру Николи Селаковићу и државном секретару Дејану Антићу, успели смо да обновимо и поставимо око 600 крстова - рекао је Жугић.

Он је навео да је прва фаза завршена управо пред обиљежавање годишњице Кајмакчаланске битке, док је наредна етапа већ у припреми. Циљ је да до краја године буде обновљено читаво Српско војничко гробље у Битољу.

Жугић – Дејан Антић државни секретар несебично помагао култури сјећања на страдалнике великог рата

- Остаје још посла, али верујем да ћемо већ од понедељка кренути у другу фазу. Део средстава обезбедиће наши људи из Северне Македоније и Србије, а очекујемо и наставак подршке Министарства културе. Намера је да до Нове године читав меморијал поново изгледа достојанствено, како и приличи онима који су дали живот за Србију - истакао је Жугић.

АМАНЕТ КОЈИ ЧУВА ИМЕНА И СЛОБОДУ

На Српском војничком гробљу у Битољу почива 1.321 војник из балканских ратова и Првог свјетског рата, а многи међу њима пали су 1916. године у суровим борбама на Кајмакчалану. Зато обнова крстова није само посао камена и боје, то је повратак имена, достојанства и вјечне захвалности јунацима чији су гробови предуго били скрајнути од очију јавности.

Жугић и чланови Заједнице Срба у Македонији брину о више од 70 српских војничких гробаља широм Сјеверне Македоније. За њега је то више од дужности: то је аманет који је наслиједио од оца, некадашњег чувара Српског војничког гробља у Битољу, и завјет да сјенке палих ратника никада не остану без молитве, крста и памћења.

БРОЈЕВИ НА КРСТОВИМА ЧЕКАЈУ ИМЕНА ЈУНАКА

На обновљеним крстовима за сада стоје само бројеви, али постоји нада да би ускоро могла бити расвјетљена и имена јунака који под њима почивају. Списак је деценијама био недоступан, а за њим се дуго трагало по државним и приватним архивама. Према информацијама до којих је дошла Српска заједница у Битољу, могуће је да ће се до документације ипак доћи, што би представљало велику ствар за потомке - многи би први пут могли да сазнају гдје почивају њихови преци и да бројеви на крстовима поново добију име и презиме.