На увоз воде за 11 мјесеци ове године потрошили смо чак 242 милиона марака, чиме смо срушили досадашње вишегодишње рекорде, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.

За поменути период ове године у Босну и Херцеговину је дошло воде, укључујући природне или вјештачке минералне воде и газиране, без додатог шећера или других средстава за заслађивање или арома, као и воде, укључујући минералне воде и газиране воде са додатим шећером, у износу од 242.380.334 КМ.

Према тим подацима у овој години увоз је већи за више од 32,5 милиона марака него годину дана раније у истом периоду.

- Што се тиче увоза, Босна и Херцеговина највише воде већ годинама увози из Србије, затим Хрватске, Словеније, Италије и Њемачке - додају из УИО БиХ.

Када се посматра извоз, БиХ је за 11 мјесеци ове године извезла воде у вриједности од 51.441.410 КМ, што је више за 8,1 милиона КМ него лани у истом периоду.

- Највише воде извезли смо у Хрватску, Македонију и Словенију - рекли су из УИО БиХ за "Независне новине".

Игор Гавран, економски аналитичар, истиче да се свако повећање вриједности увоза воде може објаснити инфлацијом, климатским приликама ове године, али и успјешном туристичком сезоном.

- Свеједно је овај одлазак трагичан и представља наставак економског самоубиства које такав увоз представља. Највећим дијелом одговорност је на самим купцима, јер је врло једноставно пронаћи домаћу воду било гдје. Немамо у свакој продавници или угоститељском објекту велики избор, али искрено речено, они објекти у којима доминирају увозни производи не заслужују домаће купце - истиче Гавран за "Независне новине".

Додаје да је, по његовом мишљењу, заиста више психолошко питање да неко може изабрати страни производ ако има домаћу алтернативу, макар једнаког квалитета и цијене, а у случају воде то је најчешће домаћа вода бољег квалитета и повољније цијене.

- И страним туристима треба примарно нудити домаће производе, јер је логично да су заинтересирани да окусе нешто из земље коју су посјетили, а не исто што имају код куће - рекао је Гавран,

Појаснио је да власти БиХ могу и требају учинити више да помогну домаћим фирмама да буду конкурентније и осигурају строге контроле квалитета увозних производа, укључујући и воду, али, како каже, ипак је кључна улога купаца, односно домаћег становништва и домаћих трговаца и угоститеља.

Дејан Рауш, портпарол Привредне коморе Републике Српске, каже да су подаци такви управо зато што купци и даље преферирају стране производе.

- Све до тренутка када потрошачи не промијене свој став према куповини домаћих производа, нарочито када је ријеч о води, суочаваћемо се с озбиљним изазовима. Куповином домаћих производа, у основи, доприносимо јачању домаће привреде и пружамо подршку самима себи. Поражавајуће је што трошимо значајна средства на увоз стране воде, иако имамо обиље извора питке воде код нас - рекао је Рауш за "Независне новине".

Истиче да је потпуно јасно да не би било толико увоза воде да нема потражње за њом на домаћем тржишту.

- Стране воде и даље доминирају полицама продавница у Српској и ФБиХ у поређењу са домаћим производима, што је кључни фактор њихове боље продаје. Страни произвођачи воде успјели су да се наметну маркетиншком кампањом усмјереном ка угоститељима, маркетима и малим потрошачима у Републици Српској - рекао је Рауш.

Година     Вриједност

2021.      184.946.359 КМ

2020.      145.096.882 КМ

2019.      171.176.100 КМ

2018.      154.382.889 КМ

2017.      143.845.334 КМ

Дајана Вујатовић