Године 1812. француски цар Наполеон Бонапарта изгубио је стотине хиљада војника током повлачења из Русије, а сада је откривено да су његови војници, суочени са несташицом хране, били заражени са двије врсте бактерија.

Древна ДНК извучена из зуба војника открила је двије врсте бактерија које изазивају грозницу, извјештавају генетичар Николас Раскован из Института "Пастер" у Паризу и његове колеге у часопису "Биологија данас".

Војници су вјероватно живјели и умирали усљед комбинације заразних болести, а то је нешто што историчари већ дуго претпостављају.

Резултати се поклапају са свједочењима очевидаца од прије више од 200 година, каже Рејф Блауфарб, историчар специјализован за наполеонску историју.

Љекари су тада биљежили симптоме војника који су укључивали грозницу, дијареју, упалу плућа и друге знаке бактеријске инфекције.

Године 2006. ДНК докази из остатака Наполеонових војника потврдили су присуство бактерија које изазивају тифус и рововску грозницу, што се поклапа са историјским извјештајима. Ипак, у тој анализи научници су тражили ДНК само те двије бактерије, не и других које су можда биле присутне.

У новом истраживању научници су покушали са другачијим приступом.

- Тражили смо било који познати патоген - каже Раскован.

Истраживачи су анализирали зубе 13 војника сахрањених у масовној гробници у Литванији. Код четворице војника научници су открили врсту салмонела ентерика, која изазива паратифус.

Код два војника тим је видио доказе о борелији рекурентис, бактерији коју преносе ваши, која је одговорна за рецидивну грозницу.

Раскован наглашава да је анализа обухватила само мали дио од стотина хиљада војника који су умрли, тако да је немогуће рећи колико су инфекције биле распрострањене.

- Никако не покушавамо да кажемо да су ова два патогена били главни узрок смрти у овој војсци - рекао је он.

У комбинацији са хладноћом и глађу, вјероватно је да су ови и други патогени играли улогу у страдању.

- Права је мистерија како је ико од њих уопште преживио - закључио је стручњак.