Огњен Леви је изузетан умјетник којим наш град може да се поноси. Један је од највећих стручњака у региону за ликовну технику витраж. Знања о овој техници стицао је у Италији код познатих мајстора, а сада то знање кроз разне курсеве покушава да пренесе и свим нашим грађанима који су заинтересовани за овај вид умјетности.
Леви је стручњак за рестаурацију старог дрвета и камена, међутим током рада у Италији сусрео се са витражом и како каже, одмах се заљубио у ову технику. Та љубав траје скоро три деценије и расте сваким новим даном.
- Сад сам тренутно, колико ја знам, један од највећих стручњака за витраж у региону. Једини сам умјетник који има диплому за рестаурацију витража на нивоу UNICEF-a - каже Леви.
Леви је највише о овој ликовној техници научио у Италији. Имао је привилегију да учи од најбољих умјетника који су своја знања несебично дијелили са њим и на томе им је неизмјерно захвалан.
- Знали су, као и ја, да се овдје скоро нико не бави израдом витража. Мислим да тренутно у БиХ нема више од 10 умјетника који се баве овом ликовном техником. Овдје, када се раде витражи на црквама, углавном их раде умјетници из Италије, Грчке или из Србије - истиче Леви.
Ова техника захтијева потпуну концентрисаност и посвећеност раду. Стакло се реже у жељене облике, ти комади се затим облијепе бакарном траком, уклапају попут слагалица и варе калајем. Левијеви витражи красе бројне домове, ресторане, галерије. Као једно од најсложенијих дјела издваја витраж који је израдио у помен жртвама Јасеновца.
- Тај витраж представља страдање Јевреја, а на њему се налазе ликови мојих предака, баке и дједа који су страдали у Јасеновцу. За овај витраж, иако није велики, требало ми је два и по мјесеца рада - рекао нам је Леви.
Огњен Леви имао је прилику да своја дјела излаже на бројним изложбама широм земље, а истиче да је углавном наилазио на позитивне критике.
- Гдје сам год сам излагао своје витраже, посјетиоци су били запањени. Обрада стакла у нашим крајевима, осим прозора и врата, сасвим је непозната људима. Сви су витраже виђали на телевизији, у серијама, али нико нема представу како се то ради - наводи Леви.
Колективно сјећање на монументалне сакралне витраже, као и цијена ручног рада и материјала, основни су разлози због којих се од половине XX вијека инвеститори и архитекте ријетко сјете овог начина декорисања простора.
Такође, важна је и предрасуда према којој витраж представља дио прошлих времена. Леви истиче да га растужује чињеница што се мали број умјетника у нашој земљи бави овом техником. Из тог разлога покренуо је и курс витража како би ову технику представио што већем броју људи и тако спријечио њен одлазак у заборав.
