Глумачка дива Оливера Марковић преминула је 2. 7. 2011. године, након дуге и тешке болести. Послије њене смрти, њен син, редитељ Горан Марковић, поклонио је Народном позоришту дрвену кутију за накит у којој је славна глумица држала своје драгоцјености – три на први поглед потпуно обичне ствари.

Али само на први поглед јер свака од њих говори много о лику и дјелу Оливере Марковић.

Умрлица Жанке Стокић

Умрлицу Жанке Стокић је, како је открио Марковић “Оливера скинула са једног дрвета”, непосредно послије сахране своје старије колегинице, 1947. године. Годину дана касније, Оливера је уписала Академију, а чињеница да је сачувала кроз све те деценије ово парченце папира, јасно говори о томе колико је цијенила Жанку Стокић.

Жанка Стокић била је прва Госпођа министарка Народног позоришта у Београду 1929. године, а Оливера Марковић окушала се у улози чувене Нушићеве јунакиње 1982. на истој сцени.

Занимљиво, Оливера Марковић је прво име на листи глумица које никад нису добиле награду "Велика Жанка", мада су је итекако заслужиле.

Вјештачке трепавице

Оливера Марковић држала се тога да свака глумица мора да има пар вјештачких трепавица. Њој, уосталом, с онаквим талентом ништа друго и није било потребно.

Мада је млађа публика зна по улогама својеглавих госпођа у серијама “Бољи живот”, “Срећни људи”, “Породично благо” или откачене Ангелине у “Отвореним вратима”, Оливера је каријеру почела улогама заводница, љепотица.

- Никада нисам била ни Офелија, ни Јулија, нити сам волела такве улоге. Почела сам као заводница и наиграла се таквог репертоара – од глупача до превејаних, од опајдара до дама из високог друштва - изјавила је једном приликом.

Kасније је поносно истицала да “глумац мора знати када треба да се повуче и промени жанр да не би испао смешан.”

Визит карта

Визит карта Оливере Марковић у себи носи разноликост свих њених улога, сву професионалност и посвећеност, али и скромност и својеглавост глумачке диве, за коју се везује и анегдота да је одбила Холивуд.

Наиме, кад је заиграла леди Магбет у филму “Сибирска леди Магбет”, видио ју је један од великана из Холивуда и хтио да је води. Али, њу то није нарочито занимало. Послије једног гостовања у Бугарској 1964. године, с ансамблом “Фрула”, “није имала времена” да сачека долазак Kирка Дагласа који је изразио жељу да се упознају.

- Из сопственог искуства с иностраним филмским глумцима, а оно није мало, могу рећи једно, што је човек већи уметник, утолико је једноставнији и скромнији -  знала је да каже.

Изгледа да је управо таква и сама била.