Јутрос ми је неко на прозору аута написао „Опери ме“. Гледам у натпис, сједам, палим ауто, крећем на посaо и размишљам…

Како да оперем ауто кад су редукције воде? Видјеће ме неко од комшија, ко је нервозан јер се јутрос није могао истуширати кад је пошао на посао, па ће ми приговорити да расипам воду. Расипам је, а нема је. Нервозан је јер је заборавио наточити канте, лаворе и шерпе водом, да имају укућани кад устану. Ма нећу, нека га праљавог, неко вријеме…

Са друге стране срамота ме што ми је ауто прљаво, па размишљам да одем у Федерално Сарајево. Тамо ме не знају, па иако ми неко нешто приговори, нема везе, прећутаћу и бјежим кући чим оперем.

Онда размишљам, па можда су и тамо редукције воде? А можда и нису. А одакле они добијају воду? Знам да се напајају Мошћаницом, тамо сам ишао у школу па знам гдје је тај водовод. Купао сaм се на Мошћаници. Али сам читао негдје да се 90% потреба за водом у Сарајеву обезбјеђује подземном експлоатацијом на подручју Бачево, Ступ, Соколовићи. Из Сарајевског поља. Онда се вода пумпа у резервоаре по брдима, одакле природним падом напаја град.

Ми смо у Источном Сарајеву иако дио тог „Сарајевског поља“ богати водом са познатих изворишта, па се нисмо никад ни бавили питањима подземне екплоатације. А изгледа да би требали.

Изгледа да нисмо богати водом, јер нисмо више богати ни шумом. Да то је повезано. Шума на Јахорини је посјечена и даље се сјече неконтролисано. На Требевићу иста ствар. Шуме помажу у регулацији водног циклуса тако што упијају кишницу и снијег, а затим их полако отпуштају у ријеке, потоке и подземне воде. Учио сaм у школи да једно дрво може усистати од 1000 до 1500 литара воде дневно. Када се шуме посијеку, долази до смањења задржавања воде, што доводи до бржег отицања воде и смањења нивоа подземних вода. Вода се само сјури по површини земље у поточне и ријечне токове па је све мање има у водоводном систему.

Онда размишљам да би као савјестан грађанин требао покренути инцијативу према органима власти са циљем да се проблем недеостатка воде ријеши. Нека размишљају о подземној екплоатацији. Нека нађу неко рјешење, нека се баве својим послом. Да, тога сам се сјетио јер су нам тако рекли ти исти органи власти, њихови представници. Рекли су да треба да разговарамо.

На првом покушају протеста незадовољних грађана прије двије године (нас мање од 50) окупили смо се спонтано ми који желимо да размишљамо својом главам и нисмо ничим уцјењени, па смијемо послати поруку властима са тог скупа, да нам редукација воде прави проблем. Рекли су нам тада да смо издајници који руше институције Републике Српске. Сјећам се, одредили су мјесто окупљаља на паркингу иза Ректората и Дома здравља, у парку „Сунца“ чију шуму су такође посјекли. Тамо се смијемо окупити, ваљда јер је скривено и јер нас нико не види.

Граница постоји…

Пошто не желимо бити издајници, ми смо се на том скупу покуњили и отишли кући. Да не повјерујеш какви смо. Патриоте. Какав сам ја патриота…

Како сад послати поруку властима да нам недостатак воде и даље прави проблеме? Редукције воде праве проблем! Опет ће ми рећи да сам издајник…

Ма нека га, нек буде прљав, опраће га киша, ако Бог да…

Аутор: Александар Цинцар