Иако је ЦИК осигурао 112,5 милиона КМ за увођење нових технологија за изборе, велико је питање да ли ће те технологије бити употријебљене на изборима 2026. године, с обзиром на то да процедуре које треба спровести нису нимало једноставне, а посебно осигурање политичке воље за измјену Изборног закона БиХ.

Наиме, да би се нове технологије уопште имплементирале, неопходно је измијенити Изборни закон БиХ.

- Постоји потреба за измјенама и допунама Изборног закона БиХ, као што је, на примјер, редизајн гласачког листића, како је то предложено у Студији изводљивости, с обзиром на то да досадашње формате не подржава ниједан скенер, а са четири листића за четири нивоа власти постоји проблем осигурања тајности гласања и брзине рада скенера и могућих гужви. Такође, потребно је прописати да су резултати бројања путем скенера 'утврђени резултати избора', с обзиром на то да уколико остане и ручно бројање, поставља се питање сврсисходности скенера - наводи се у одговору Централне изборне комисије БиХ на једно од постављених питања посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

ЦИК наводи и да је измјена Изборног закона БиХ битна и са аспекта правне основе за спровођење тендера, јер би био велики проблем уколико би се извршила набавка, а скенери не би подржавали постојећа законска рјешења.

Ако се узме у обзир да у БиХ тренутно не постоји никаква већина и да много мање ствари немају подршку, тешко је очекивати да ће у скорије вријеме бити могуће постићи договор о измјенама Изборног закона БиХ, посебно ако се узме у обзир да ускоро улазимо у изборну годину, у којој се по правилу Изборни закон не мијења.

Даље, проблем увођења нових технологија је и у томе што не постоји сарадња Министарства финансија и трезора БиХ и Централне изборне комисије, јер постоји потреба и да се дио од 112,5 милиона КМ које је ЦИК добио "прелије" и у Агенцију за идентификационе документе, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА).

- Потребно је припремити тендерску документацију. ИТ одјел у ЦИК-у готово не постоји, а знања институције о технологијама у изборном процесу су врло скромна. За потребе пилот-пројекта ове набавке су водили донатори, а ЦИК ове процедуре мора водити на темељу одредби Закона о јавним набавкама, који је поприлично ригидан и строго формалан - наводе у ЦИК-у.

Истичу и да су приступили изради тендерске документације, а да је тренутно дилема да ли ту набавку подијелити на више њих и на лотове, те да би се врло лако могло десити да набавку хардвера добије једна фирма, а софтвера друга фирма, која би требало да изради тај софтвер за технологију коју не познаје, а уз све то техничку подршку би могла добити трећа фирма, што би процес учинило "готово немогућим".

- С обзиром на износ набавки и политички контекст везан за доношење одлуке о осигурању средстава, постоји велика вјероватноћа уложених жалби, што сами процес додатно усложњава и помиче рокове за реализацију, а у неким случајевима и потребу за понављањем цијелог поступка - наводе у ЦИК-у.

Када је ријеч о самим роковима, у ЦИК-у кажу да за израду тендерске документације треба 20-30 дана, а с обзиром на то да треба расписати међународну набавку, рок за пријаву треба да буде 45 дана. Након тога треба оставити десет дана рок за жалбу, а додатних десет дана за евалуацију, те још најмање толико за добијање сагласности Правобранилаштва БиХ и склапање уговора.

- Средства су постала оперативна тек од 21. августа 2025. године и од тада ЦИК има могућност усвајања плана набавки и расписивања тендера. У идеалним условима уговор би могао бити склопљен крајем 12. децембра 2025. године, с тим да евентуалне жалбе све ово одгађају - истакли су у ЦИК-у.

Један од проблема који ће одужити набавку је и чињеница да ниједна фирма у свијету тренутно нема 6.000 скенера и 6.000 уређаја за идентификацију бирача на лагеру и за њихову израду и транспорт требаће минимално три до четири мјесеца од дана склапања уговора.

- Тек након испоруке започињу активности интеграције софтвера, конфигурације уређаја, вршења потребних тестова, отклањање недостатака, те преостале неопходне активности везане за припрему уређаја - пише у одговору ЦИК-а.

Уз све ово, проблем ће бити и евентуално складиштење робе која се набавља јер уређаји треба да буду на температури од 10 до 27 степени, са влажношћу од 30 до 60 одсто. Потребан је и простор за конфигурацију и припрему уређаја, а осигурање складишта је неопходан услов.

- Немогуће је изградити адекватно складиште у овом кратком року - кажу у ЦИК-у.

Посебан проблем за увођење нових технологија представљају и људски ресурси, а у ЦИК-у истичу да ни посљедње измјене Изборног закона БиХ нису праћене адекватном систематизацијом. Нови правилник о унутрашњој систематизацији, његова израда и прибављање потребних сагласности трају већ двије године, с тим да том новом систематизацијом нису обухваћени нови послови везани за увођење технологија у изборни процес.

- Уз све наведено, уз ионако скромне ресурсе, радити и на свим неопходним пословима везаним за увођење технологија у изборни процес је немогуће - кажу у ЦИК-у.

За потребе пројекта потребно је осигурати, између свега осталог, и 5.300 оператера и пет одсто резервних оператера, затим "национални позивни центар за подршку" у којем би било 70 мјеста, плус седам супервизора, те још 90 координатора који ће припремити уређаје за изборе.

- Ове бројке саме по себи говоре о димензијама процеса, тешкоћама са проналаском довољног броја потребних људи, њиховом селекцијом и едукацијом, али и административним пословима везаним за именовања, припреме уговора о дјелу, исплату и статистику - истичу у ЦИК-у и наглашавају да се сви пословни процеси морају кориговати због пријевремених избора за предсједника Републике Српске.