Суђење у предмету “Атиф Дудаковић и други” је настављено након двије године паузе због пандемије вируса корона, а статусну конференцију је обиљежио захтјев одбране да појединим оптуженима буду укинуте мјере забране, односно враћена документа да би, између осталог, могли путовати у иностранство, што је изазвало невјерицу и шок у Српској.

Првооптужени у овом случају пред Судом БиХ је бивши командант Петог корпуса тзв. Армије РБиХ Атиф Дудаковић који је руководио војном операцијом “Сана 95”, а оптужница је потврђена и за још 16 његових сабораца којима се стављају на терет злочини над српским цивилима и војницима на подручју Крајине. Процес би, како је поручено почетком ове седмице на статусној конференцији, којој због болести није присуствовао Дудаковић, требало да буде настављен 25. априла.

Иако није пракса да се на статусним конференцијама расправља о изреченим мјерама забране, адвокатима појединих оптужених је дозвољено да изнесу приједлоге за њихово укидање. Свима у предмету су забрањена путовања ван БиХ и одузете путне исправе, што за неке од њих, како су пренијели медији ријечи адвоката, а с обзиром на дужину трајања овог процеса, представља озбиљан егзистенцијални проблем јер су већином радили ван граница БиХ, у Словенији, Аустрији или неким од других западних земаља. Адвокати су, према наводима, тражили да им буду укинуте мјере да би оптужени могли да, како је пренесено, раде и издржавају породице које не живе у БиХ, те и због здравствених проблема најужих чланова породице.

За одговор на те захтјеве дат је рок од осам дана, а из Српске је поручено да Суд ни случајно то не смије прихватити. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже за “Глас” да је ван сваке памети и начин на који је поднесен захтјев.

- Њима је изречена мјера одузимања личних докумената ради забране напуштања територије БиХ. Поставља се логично питање - да ли ће они, ако се рочишта одржавају једном седмично, а тражено је и да буду два пута јер је доста времена изгубљено, отићи да раде пет дана у иностранству, што је апсурдно, па се вратити на рочиште или је то, у ствари, захтјев који би могао све угрозити. С друге стране, могу да раде и у БиХ - каже Којић.

Суд, сматра, не смије да насједне на такав захтјев јер осликава да су намјере сасвим другачије.

- Мјере треба да остану да би се обезбиједило њихово присуство. Можда је адвокат на овај начин индиректно открио намјере - каже Којић који није, додаје, до сада видио овакав захтјев да буде дозвољен одлазак и рад изван БиХ некоме коме је суђење у току.

Подсјетио је и да код оптужених лица српске националности мјере остају до краја, посебно за оне са двојним држављанством, а да процес углавном прате из притвора. Предсједник Савеза логораша РС Анђелко Носовић подвлачи да је случај веома озбиљан и да није ријеч о неком саобраћајном прекршају, већ да су оптужени за монструозне злочине.

- Ако би се направио овакав уступак, не би било добро, а још већа би мука била ако се нешто крупније крије иза захтјева. Предуго се чекало да предмет уопште дође на дневни ред, а сада се траже рупе у закону или други начин за опструкцију процеса - рекао је Носовић за “Глас Српске”.

Атиф Дудаковић је ухапшен у Бихаћу у априлу 2018, а суђење је почело годину касније. На рочишту се изјаснио да није крив, а представници Српске и организација проистеклих из посљедњег рата, с друге стране, подсјећају на снимак приликом напада на Босански Петровац и наредбу да кољу, пале, силују, убијају све што је српско.

Оптужница

Осим Атифа Дудаковића, за злочине у Босанском Петровцу, Босанској Крупи, Кључу, Санском Мосту те околним селима и убиства више од 300 лица, прогон и уништење вјерских објеката, терете се и Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Коњежић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.