На Филозофском факултету на Палама вечерас је отворена изложба "Орао, лав и крин - хералдика средњовјековних српских земаља", аутора Јанка Врачара и Дејана Дошлића, на којој су представљени грбови 2О најважнијих српских владарских породица.

Врачар је рекао новинарима да је ријеч о хералдици од деветог до 15. вијека у српским земљама - Србији, тадашњој Босни, Црној Гори и Македонији и то од најстаријег владарског рода Властимировића па закључно са родом Бранковића.

- Српска хералдика је једна од ријетких елемената српске средњовјековне државности која је преживјела пад под османско царство и наставила свој живот. Поново се појавила у 19. вијеку са васкрснућем српских нововјековних држава - рекао је Врачар, који је историчар и музејски савјетник у Музеју Републике Српске.

Он је навео да су симболи из средњег вијека и данас присутни - од двоглавог орла, крста са оцилима до љиљана који је, нажалост, током протеклог рата био злоупотребљен.

- Данашња државна хералдика баштини средњовјековну хералдику само у новијој, модернијој форми - рекао је Врачар.

Фото: srna.rs

Дошлић, који је виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци, рекао је да хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат развоја.

- Она је опстала до данас, односно основни симболи по којима су народи или државе били препознати имамо и данас. Многе државе у Европи и шире баштине старе хералдичке елементе. Тако је било и у српским средњовјековним земљама - навео је Дошлић.

Он је појаснио да су изложбу назвали "Орао, лав и крин", јер су то три најчешћа елемента која се могу видјети у средњовјековној хералдици.

Дошлић је навео да се орао, владарски симбол који су користили Немањићи, налази на грбоима и других породица широм Европе, док су крин или љиљан најпознатији као симбол краља Стефана Твртка Котроманића и његових насљедника.

Изложба је отворена у оквиру манифестације "Дани Филозофског факултета".

Филозофски факултет сутра ће обиљежити Дан и крсну славу - Светог Јована Богослова.