Глумице београдског „Југоарта“ Тања Бошковић и Рада Ђуричин награђене су салвама аплауза у Културном центру Источно Ново Сарајево, нако што су маестрално одиграле представу „Примадоне“, у режији Ирфана Менсура.
Синоћњи наступ награђен је овацијама публике, као и прексиноћње извођење „Примадона“ у Културном центру Пале, гдје је ова представа играна, такође, у оквиру 24. Фестивала малих сцена и монодраме.
Ријеч је о духовитој трагикомичној причи о двије глумице, које живе у напуштеном позоришту са надом да ће га сачувати од рушења.
Оне су вољеле истог човјека, директора, главног глумца и режисера тог позоришта. Једна му је била жена, а друга љубавница.
Представа је инспирисана драмским дјелом „Опсада Лењинграда“ коју је Менсур „очистио“ од политике.
Прије извођења представе „Примадоне“, глумац Иван Перковић из НАСТеатра Горњи Милановац одиграо је монодраму „Светозар Т`рећи“ након што је, због болести глумице Љиљане Стјепановић, отказана раније најављена монодрама „Госпођа министарка“.
За ову комичну монодраму, Перковић је ове године освојио главну награду Златна колајна „Маја Димитријевић“ на 44. Фестивалу „Монодраме и пантомиме“ у Београду.
Представа кроз лик српског сељака Светозара и обиље хумора даје одговор на питање колико ћемо коме недостајати када нас не буде било, што је подсвјесна жеља сваког човјека.
„Играм лик Светозара, старца који доживи клиничку смрт и притом све може да чује и види, и оно што не би требало, али никако не може дати знак да је жив. Потом Светозар сам прави свој сандук јер је чуо да ће га сахранити голог што он, наравно, не жели. Можда је то најпикантнија чињеница која га је највише погодила. У питању је црни хумор, то је оно што наш народ воли највише“, рекао је Перковић.
Аутор монодраме „Светозар Т`рећи“ је Љиљана Браловић, а ову представу режирао је Михаило Костадинов.
Писац Владимир Каламанда из Београда у пратећем програму Фестивала промовисао је дјечији роман „Није Инстаграм гума на бициклу“, за који је ове године добио награду за најбољу необјављену књигу за дјецу „Совица“ Завода за уџбенике и наствана средства Републике Српске.
Овај роман прича је о „малој сестри и великом брату“ који, иако појма немају како се то ради, покушавају да напишу роман и да за њега добију прву награду на конкурсу, јер им је та награда потребна да би уз њену помоћ помирили посвађане маму и тату.
