Чилеански писац и дипломата Нефтали Рикардо Рејес Басуалто /1904-1973/, познат као Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност, рођен је на данашњи дан 1904. године.
Послије учешћа у Шпанском грађанском рату, гдје се спријатељио са шпанским пјесником Федериком Гарсијом Лорком, углавном је био окренут идеалима социјалне правде и политичкој борби за права потлачених.
У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао са традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници са надреалистичким елементима.
Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности.
Умро је 1973. године, послије убиства чилеанског предсједника Салвадора Аљендеа и доласка на власт десничарске војне хунте.
Најпознатија Нерудина дјела су: пјесничке збирке "Празнична пјесма", "Сутон", "Двадесет љубавних и једна очајна пјесма", "Покушај бесконачног човјека", "Боравак на Земљи", "Шпанија у срцу", "Трећи боравак 1935-1945", "Општа пјесма", "Грожђе и вјетар" и "Елементарне оде".
Године 2017. стручњаци су, након накнадне анализе његових посмртних остатака,
закључили да Неруда није преминуо од рака, како је то званично објављено, већ да је отрован.
Нерудини познаници су од почетка тврдили да су великог пјесника отровали припадници тајне службе тадашњег Чилеа.
