Закључно са првим кварталом, БиХ у доларима је била дужна у вриједности око 470 милиона КМ, а с обзиром на то да посљедњих мјесеци та валута значајно јача у односу на евро, рата кредита који БиХ враћа у доларима значајно је порасла.
Иначе, евро се практично изједначио са доларом и јуче се за евро, као и обично, могло добити 1,955 КМ, а за долар 1,936 КМ. У овом тренутку за долар је директно везано око 470 милиона КМ дуга БиХ, међутим значајан дио везан је и за СДР, у којем долар такође има значајну улогу.
Вриједност СДР-а одређује се на темељу дневног просјека средњих вриједности пет свјетских валута и то долара, евра, јапанског јена, фунте и кинеског јуана тако да ће сасвим сигурно пад евра у односу на долар дјелимично повећати и спољни дуг БиХ у овој валути.
У Министарству финансија и трезора БиХ "Независним новинама" рекли су да се приликом формирања годишњег буџета уз ставку која је потребна за отплату спољног дуга планира још пет одсто средстава као корективни фактор, управо како би се покриле непланиране курсне разлике и непланирани трошкови на које се не може утицати.
- Имајући у виду планиране износе за сервис спољног дуга уз корективни фактор за 2022. годину сматрамо да ће извршење обавеза бити у планираним оквирима - рекли су нам у Министарству финансија и трезора БиХ.
Како ће се раст долара одразити на буџет БиХ, можда је најбоље приказати на примјеру. У јануару 2021. године за 1.000 долара дуга БиХ морала је вратити 1.590 КМ без камата, да би данас за тих истих 1.000 долара дуга морала вратити 1.930 КМ, такође без камата.
За разлику од осталих валута, конвертибилна марка одлуком каренси борда Централне банке БиХ фиксно је везана за евро и свака издата новчаница има покриће у еврима. Фиксни курс КМ је 0,51129 евра или за један евро добије се 1,95583 КМ.
- Јачање долара спрам евра ће нас довести у неповољнији положај и биће нам веће рате и то није позитивна вијест. Некада не можете бирати валуту у којој ћете се задуживати и ту сте принуђени на узми или остави. Мислим да тај удар, с обзиром на стање у буџетима, неће изазвати кризу с обзиром на инфлацију и да у буџетима има новца - рекао је за "Независне новине" Марко Ђого, професор Економском факултета у Палама.
Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, укупан спољни дуг БиХ, закључно са првим кварталом, износио је 9,670 милијарди КМ. Највећи дио спољног дуга БиХ има у евру и то 64,19 одсто, у доларима 4,86 одсто, у СДР-у 24,70 одсто итд.
Колико ће БиХ морати дати више новца због јачег долара, зависи од тога колико у овој години стиже на наплату и која је валутна структура главнице и камате која се плаћа, али по грубој рачуници, то може коштати од пар милиона до неколико десетина милиона КМ, што, како кажу економисти, неће представљати већи проблем, јер је пуњење буџета због инфлације рекордно.
Свјетски економисти тврде да је пад евра у односу на долар одраз опрезности свјетског тржишта капитала када је ријеч о еврозони, која је озбиљније и много теже погођена од САД, прије свега када је ријеч о снабдијевању енергијом.
Упркос овим проблемима, константним поскупљењима па и паду вриједности властите валуте, Европска централна банка заостаје за мјерама других земаља, јер још није подигла референтну каматну стопу и поред чињенице да су то урадили и ФЕД, као и Велика Британија и Швајцарска.
Ипак и од мање вриједности евра поједине земље у Европској унији имају користи, јер је роба која је произведена у зони евра јефтинија на свјетском тржишту, што земљи извозници као што је Њемачка може бити и од користи.
Ипак, главни проблем је то што се практично сви енергенти и већина сировина на свјетском тржишту обрачунавају у доларима тако да у овом тренутку од "јефтиног евра" у Европској унији нико нема користи.
Аутор: Урош Вукић
