Током посљедњих годину дана морали смо да се прилагодимо свијету који се брзо мијења, али неке од наших новостечених навика вриједи задржати када се пандемија заврши.
Нека наша понашања су имала користи за животну средину, попут куповине локалних производа, смањења броја дневних путовања и мањег летења авионом. Друге навике су нам смањиле шансе за заразу другим болестима. Али задржавање тих навика је лакше рећи него учинити.
- Вјероватноћа стицања навике у великој мјери зависи од тога колико је јединствена у поређењу са другим навикама које имамо, рекао је Арт Маркман, професор на Одсјеку за психологију Универзитета у Тексасу у Аустину.
Стварање нове навике може бити релативно лако ако та навика нема конкуренцију, рекао је он, као што је учење вожње аутомобила до посла у новом граду. С друге стране, много је теже здраво се хранити када ваш супружник ужива у печењу.
- Већ имате пуно успомена на оно што радите у кухињи и трпезарији, тако да се сва та остала сјећања такмиче са новом навиком коју покушавате да створите - рекао је Маркман.
- Кључ преношења навика у постпандемијски свијет је предвиђање потенцијалних препрека, додао је он.
Маркман је примијетио да су неки људи вријеме које би иначе потрошено на свакодневно путовање искористили за вјежбање.
- Ако се врате на посао у канцеларији и буде им одузето вријеме, могли би да пронађу теретану у близини свог посла како би наставили са здравом навиком, рекао је он.
- Много људи је мање путовало авионом или аутомобилом, што је позитивно утицало на животну средину - рекла је Сабина Шаик, директор Програма за глобално окружење Универзитета у Чикагу.
Када људи мање возе, има више простора и сигурности за бициклизам и шетњу.
Како се старе и нове навике сударају са полаганим поновним отварањем свијета, ево неколико навика које треба задржати и дуго након завршетка пандемије.
Куповина локалних производа
Када је свијет запео, многи људи су се окренули пијацама и другим малим предузећима како би купили пријеко потребне производе.
Куповина хране која се узгаја локално помаже смањењу загађења угљен-диоксидом, наводи се у извјештају владе Алберте у Канади.
Дио емисије гасова са ефектом стаклене баште долази од превоза којим храна стиже до одредишта. Закони неких држава кажу да „локални или регионално произведени пољопривредни прехрамбени производ“ означава производ који путује мање од 650 километара од мјеста поријекла до мјеста на коме се продаје или производ који се продаје у држави која га је произвела.
Смањење путовања на посао
Када је пандемија затворила многе канцеларије, људи су брзо скочили на интернет да би наставили да раде виртуелно.
Американци су прешли скоро 37 милијарди мање километара у јуну 2020. у поређењу са истим мјесецом 2019. године, наводи Федерална управа за ауто-путеве САД. Агенција за заштиту животне средине САД процјењује да типично путничко возило годишње емитује око 4,6 тона угљен-диоксида.
Примјећено је да људи много више шетају до оближњих продавница што је још једна корист за животну средину.
Рад од куће неколико дана у седмици могао би значајно смањити емисију угљен-диоксида.
Смањење путовања авионом
Авио-компаније су биле једна од најтеже погођених индустрија током пандемије, са отказаним летовима због страха од Covid-19 и ограничењем путовања. Само у САД, авио-компаније су превезле 70% мање путника у августу 2020. године у односу на исти мјесец 2019. године.
Не кажемо да не бисте никако требали да летите авионом, али нека пословна путовања могла би да замијене видео-конференцијски позиви.
Квалитет ваздуха се побољшао широм свијета под ограничењима пандемије, што је добрим дијелом било због смањења путовања. Међутим, квалитет ваздуха полако почиње да се погоршава како се мјеста отварају.
Летење тренутно чини 2% глобалних емисија угљен-диоксида - и тај број расте.
Провођење време са најближима
Када је пандемија почела, постало је знатно теже, или у неким случајевима немогуће, уживо видјети вољене особе. Породице које су живјеле у истом домаћинству проводиле су вријеме заједно и често су заједно учествовале у активностима попут печења хљеба и слагања слагалица.
Такође, рад од куће је породицама пружио прилику да заједно уживају у вечерама.
Поред продуженог времена, заједничке вечера су такође показале позитивну повезаност са конзумирањем воћа и поврћа, према студији објављеној у часопису Journal of Nutrition Education and Behavior.
Провођење времена у природи
Многи од нас су бјежали у брда - у неким случајевима и буквално - када се Covid-19 увукао у наше градове.
Поред бјекства, истраживање природе доноси и користи за физичко и ментално здравље, према студији из 2019. објављеној у часопису Scientific Reports. Од појединаца који су пријавили да проводе најмање два сата недјељно у природи, само је сваки седми пријавио лоше здравствено стање.
Дјеца такође убиру благодати редовног боравка у природи, показало је истраживање објављено у часопису Frontiers in Psichology. Истраживачи су открили да су дјеца која су пријавила осјећај повезаности са природом била више алтруистична и постигла високе оцјене на скали среће.
Ношење маске када сте болесни
Прије пандемије, људи су ријетко носили маску када би боловали грип. У мјесецима након пандемије, маске су се почеле куповати масовно, након што су издате смјернице да ношење маске може смањити шансе за преношење Covid-19 другима.
Ношење маске такође може значајно смањити ширење вируса грипа, према студији из 2013. објављеној у PLOS Pathogens.
Центар за контролу болести САД је 2020. године објавио извјештај о наглом смањењу активности грипа у Сједињеним Државама. Смањење су приписали чињеници да се у великој мјери поштују мјере безбједности Covid-19.
