Код Цркве Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац у уторак, 14. децембра, биће освештана спомен-соба и служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 масакрирале муслиманске снаге из Сребренице на тај дан 1992. године.
Освештање спомен-собе обавиће Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом који ће служити и парастос убијеним.
Програм одавања поште погинулима и обиљежавања 29 година од њиховог страдања почеће у 13.00 часова, а организатори су Мјесна заједница и Црквена православна општина Бјеловац.
Парастосом и прислуживањем свијећа за покој душа убијених, те полагањем цвијећа биће обиљежено 29 година од страдања Срба из ових села на лијевој обали Дрине.
До злочина над српских цивилима у Бјеловцу и околини дошло је у рану зору 14. децембра 1992. године када су јаке муслиманске снаге из Сребренице и околине, под командом Насера Орића, упале у ова села на обали Дрине и починиле масакр над затеченим становништвом које је још спавало.
Зликовци су у кућама масакрирали и убијали нејач и спаљивали све што су стигли - жене, дјецу и старце. Двије трећине убијених били су цивили који су спавали у својим кућама.
Након почињеног масакра над српским становништвом, муслиманске снаге су потпуно опљачкале српску имовину, а онда су попалиле ова три села, а групу заробљених жена и дјеце одвели у логор у Сребреницу гдје су злостављани и мучени.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић рекла је Срни да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет за почињене злочине у Бјеловцу 14. децембра 1992. године.
- Према нашим сазнањима, у Тужилаштву БиХ не постоји предмет о злочинима у Бјеловцу иако су вођене неке истражне радње. То је за осуду и то је слика рада правосуђа и једностраног приступа према жртвама јер за српске жртве нико не одговара и та ретроградна пракса у раду правосуђа БиХ се не мијења од његовог оснивања - нагласила је Филиповићева.
Филиповићевој су тог дана у Бјеловцу погинули супруг Драган и свекар Драгољуб са још 66 мјештана.
- Заробљене су и у сребреничке логоре одведене моја свекрва Достана и јетрва Мира Филиповић, те Мирина дјеца Немања од седам мјесеци и трогодишња Оливера, као и деветогодишњи рањени комшија Брано Вучетић - навела је Филиповићева.
Петоро заробљених жена и дјеце размијењено након 56 дана. Достана је од посљедица мучења и тортуре убрзо обољела и умрла.
Трајне трауме остале су и на осталим заробљеницима, односно логорашима.
Брано Вучетић, који је преживио заробљавање и малтретирања у сребреничким логорима, каже да подсјећање на страдање у Бјеловцу код њега изазива посебне емоције, кошмар, необјашњиво нерасположење и тугу за убијеним члановима породице, али и бол због неправде што за та убиства нико није одговарао.
Нестала старица Божана Остојић још није нађена, ни након 29 година.
Најстарија жртва муслиманског злочина била је осамдесетседмогодишња Злата Јовановић, чији су син Милан и унука Раденка убијени испред куће, у којој су у једном часу нестале три генерације те породице.
Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.
У просјеку је свака српска кућа у Бјеловцу изгубила по два члана домаћинства у посљедњем рату.
Ова села још нису у цјелости обновљена и многи преживјели мјештани још не могу да се врате, јер им ни након 29 година куће нису обновљене.
За овај, као ни за све остале злочине почињене над Србима у Подрињу, нико није одговарао, иако су правосудним органима БиХ поднесени бројни докази и свједочења о почињеним злочинима, али тужиоци опструишу и не желе да обједине доказе и подигну оптужницу против осумњичених чекајући да преживјели свједоци помру, а злочинци да што дуже живе на слободи.
Породице погинулих су огорчене на рад правосудних органа који им сваке године обећавају да ће ти процеси бити покренути у наредној години и тако године пролазе.
Српске породице погинулих из овог краја изгубиле су повјерење и наду да ће Суд БиХ процесуирати починиоце, односно извршиоце Орићевих наредби и надају се само Божијој правди.
