У породилишту болнице у Горњем Милановцу 5. августа је рођен дјечак тежак више од 6 килограма.
Мајка Сузана Кучина (27) из Горњег Милановца на свијет је царским резом донијела сина тешког 6.420 грама и дугачког 68 центиметра.
Малени Павле је “беба џин”, а мајка Сузана Кучина прави је херој која је издржала све напоре како би свог сина донијела на свијет.
Фото: RINA
- Ово је моје треће дијете, прво двоје су били нормалне тежине око 3.700 грама, али нас је ова беба све изненадила. Нисмо очекивали да ће бити баш овако крупан. Ја као мајка сам поносна на свог малишана и што је све прошло како треба. Даћемо му име Павле - каже Сузана.
Она додаје да је током трудноће у већини случајева све било у реду, сем што се мало теже кретала. Добила је и раније контракције, али је све херојски издржала и чак неколико дана прешла термин док је Павле одлучио да дође на свијет.
– Није било разлике у односу на друге двије трудноће. Можда једино што сам мало више јела, али само слане оброке и била сам успоренија. Сад знам и зашто, јер је беба била баш велика. Не знамо како је толико пуно порасла, али смо пресрећни. Најважније је само да је све прошло како треба – каже ова срећна мајка уз осмијех.
“Ово је заиста ријеткост”
Доктор Драган Перишић који је обавио порађај истиче да није било већих компликација.
Фото: RINA
– Кренули смо природно, али због величине бебе порођај се завршио царским резом. С обзиром на килажу, дужину, обиме, ово је заиста права ријеткост да се роди једна таква беба. И ми смо срећни што је све прошло како треба и што су мајка и дјечак добро – рекао је др Перишић.
Иначе, ова здравствена установа позната је по крупним бебама. Прије одређеног времена овдје се родила беба од пет килограма, али сви добро памте и “малог џина” прије неколико година који је имао 5.900 грама, међутим Павле је дефинитивно рекордер и једна од највећих беба у историји Србије.
Павле није највећа беба у Србији
Иако је Павле “беба џин” и јесте једна од највећих беба рођених у Србији, ипак није највеће дијете. Дуга историја породилишта “Народни фронт” памти да је најкрупнија беба од његовог настанка дошла на свијет још 1988. године и имала је невјероватну килажу.
– Та чувена беба рекордер имала је око 7.500 грама, на свијет је дошла природним путем, а након рођења имала је добру виталност и адаптираност – рекла је др Тања Лазић Митровић, начелница Одјељења неонатологије ГАК “Народни фронт”.
Бебе рођене са натпросјечном тежином нису тако честа појава. Међутим, када се у неком од београдских породилишта забиљежи оваква принова, беба од првог дана по доласку на свијет постане центар пажње јавности, будући да многи постављају питање како се даље наставља развој оваквих беба и да ли ће у наставку живота ова дјеца исто тако бити рекордери у тежини и висини.
Зашто порасту овако велика?
Сваке године у ГАК “Народни фронт” роди се од осам до 8,5 одсто дјеце која имају тјелесну масу изнад 4.000 грама, од чега се око три одсто беба квалификује као хипертрофично, односно натпросјечно крупно.
Како доктори наводе, врло често се дешава да “бебе рекордери” нарасту више него што је нормално због метаболичких поремећаја мајке, те неријетко у првим данима након рођења могу имати здравствених проблема, али и у каснијем, одраслом добу, па се баш због крхког здравља оваква дјеца зову и “џинови на стакленим ногама”.
– Крупно новорођенче увијек побуђује сумњу на такозвани гестацијски дијабетес, односно шећерну болест која се први пут јавља у трудноћи, а пролази са престанком трудноће. Таква дјеца су обично неколико недјеља незрелија него што одговара гестацији, а то се посебно манифестује чешћом појавом проблема са дисањем (респираторног дистрес синдрома), па чак и ако су крупна дјеца рођена на вријеме. Из овог разлога, крупна дјеца у првим данима захтјевају интензиван надзор – каже саговорница и додаје да се ипак врло често сама природа потруди да “бебе џинови” започну потпуно здрав живот након рођења, пише Блиц.
Стручњаци наводе да је јако битно прије порођаја одредити тјелесну масу плода не би ли се испланирао одговарајући начин порођаја, јер крупне бебе током рођења могу повредити себе, али и мајку ако порођај није добро испланиран.
