Дејан Коловић из Сребренице добитник је прве награде за своју прву књигу на конкурсу "Дрински књижевни сусрети", у организацији издавачке куће "Ас оглас" из Зворника.
Организатор овог конкурса ће, као награду, сносити трошкове штампања и објављивања Коловићеве прве књиге прича "Кукавица и разбудилничке приче".
Аутор изражава задовољство што ће његова прва књига ускоро изаћи из штампе и што ће, напокон, постати писац са објављеном првом и награђеном књигом.
Коловић наводи за Срну да је радни наслов књиге био "Будан у сновима, сањар на јави", који је дао по називу свог блога на интернету, на којем пише већ 15 година, објавивши око 400 текстова о различитим темама.
Био је то један од најпосјећенијих блогова у БиХ.
Ту је Дејан објавио прве приче, чији се број касније повећавао и неке од њих су међу 31 причом у Коловићевој награђеној књизи, која треба да изађе из штампе.
- У првој књизи неће бити све приче које сам написао. Одабрао сам и биће објављене приче које сачињавају једну тематски повезану цјелину, а ради се о причама из живота и о животу - напомиње Коловић.
У егзодус умјесто на факултет
Дејан је рођен 1977. године у Сарајеву и дјетињство је провео у Илијашу, гдје је стекао основно и средње образовање.
Коловић је ту завршио гимназију у ратним годинама, када су гранате засипале ову општину, која је била у саставу Републике Српске до потписивања Дејтонског мировног споразума и егзодуса Срба из Сарајева, а која је одољела бројним муслиманским офанзивама и сталним нападима од априла 1992. до почетка дејтонских преговора у јесен 1995. године.
По завршетку гимназије, Дејан је уписао студиј физике у Београду, али рат, материјални услови и егзодус Срба из Сарајева, његову породицу доводе у Сребреницу.
Умјесто амфитеатра и предавања на факултету у Београду, Коловић долази у избјеглички смјештај у девастираној Сребреници, која у то вријеме није имала ни воду, ни телефон, ни електричну енергију. Ипак, убрзо почиње са радом локална радио-станица и он почиње да ради новинарске послове.
По прекиду рада Радио Сребренице, Коловић је мијењао занимања и радио различите послове да би се након неколико година поново вратио новинарству.
Још у основној школи Дејан је заволио књижевност и имао жељу да се бави писаним стваралаштвом, али се није окушао у тој области.
Болест омогућила да се бави оним што воли
Стицајем нежељених околности створили су се услови да се Коловићу оствари та жеља.
То му је "омогућила" појава неизљечиве болести мултипле склерозе, која му је дијагностикована 2017. године. У Коловићевој 40. години, мултипла склероза му је отежала и успорила кретање, па је након двије године пензионисан. Дејан од тада почиње да пише и тако остварује дјечију жељу.
Он каже да је прве приче написао у болничкој соби у тренуцима размишљања како даље, када је сазнао да ће остатак живота бити принуђен да, умјесто радног ангажовања, брине о здрављу.
Коловићу је писање дошло као лијек и терапија, рехабилитација и смирење.
Умјесто очајавања, Дејан је своју енергију, машту, психичку борбу и идеје усмјерио на стваралаштво и тако почео да записује размишљања о животу и доживљајима из живота, а од тих биљешки настале су приче, јединствене по условима настајања и тематици, али занимљиве и завидне књижевне вриједности, што потврђује и прва награда на конкурсу у Зворнику.
Он наводи да је насталу ситуацију, околности и расположиво вријеме у болници искористио за писање, чиме је себи олакшао психичко стање и избјегао депресију. Тако су почеле настајати приче из болничког кревета. Коловић је сваки боравак у болници претворио у причу.
- Писање ми је омогућило да болест прихватим мирно и да то не доживим као катастрофу, него као изазов за нови почетак, нову врсту креативног рада и као саставни дио остатка живота - указује Коловић.
Дејан пише и прозу и поезију, као и различите књижевне жанрове.
Он има припремљену збирку пјесама коју планира да објави идуће године, а има још и завидан број написаних прича и пјесама.
Коловић је објавио и једну радио-драму "Живот и госпођица Смрт" и има намјеру да неке написане текстове адаптира у драмске.
Он је радио-драму, те више пјесама, прича и других прилога објавио у часопису за књижевност, културу и умјетност "Сребрни вијенац", који издаје Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Сребренице, чији је секретар и у чијем раду активно учествује.
Пензионерски дани потпуно испуњени
Коловић је активан у раду "Просвјете" и редовно ради на припреми и уређивању "Сребрног вијенца".
Дејан ће ускоро завршити и писање сатиричног романа о чијем наслову још размишља, а аматерски се бави и сликарством.
Он је укључен у рад Удружења обољелих од мултипле склерозе регије Бирач и секретар је републичког Савеза обољелих од мултипле склерозе.
На крају разговора, Коловић каже да је апсурдно, али истинито, да му је обољење дало могућност да се бави стваралаштвом, односно оним занимањима која су га привлачила још од школских дана, али није за њих имао времена.
Одласком у пензију, он се ријешио ранијих обавеза и посветио стваралаштву, писању и сликању, што веома успјешно ради и у чему ужива.
Дејану прва награда у Зворнику сигурно неће остати једина у области књижевности.
Укључивање у рад "Просвјете" и Удружење обољелих од мултипле склерозе, те читање, писање и сликање у потпуности испуњавају пензионерске дане Дејана Коловића, који истиче да уопште нема слободног времена иако је пензионер.
