Обиљежавање 27 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, почело је скупом на Тргу „Србија“ у Источном Новом Сарајеву. Колона је, након тога, кренула ка цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у насељу Пазарић, гдје ће бити служен парастос жртвама.
У овом злогласном логору „Силос“ више од 600 српских цивила прошло је кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело.
Један од преживјелих Слободан Мркајић, данас предсједник Удружења логораша Сарајевско-романијске регије и предсједник Скупштине Савеза логораша Републике Српске, наводи да у злогласном „Силосу“ није дуго задржан, али је међу првима осјетио све муке овог, како каже, једног од највећих логора на подручју ФБиХ.
Присјећајући се мучних времена, Мркајић наводи да је извучен са Брадине, одакле је и родом.
- Извлачећи се са Брадине, брат и ја смо пали на Бјелашници. Кад су нас одвели у логор, дочекало нас је 12 затворених. Нема шта ту нисмо прошли, голготу, ножеве, клање, вађење зуба. Од посљедица премљаћивања, у путу до Челебића, један од затворених је преминуо – присјећа се Мркајић.
Фото: katera.news
Према ранијим свједочењима српских логораша, логор „Силос“, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао је све елементе злогласног логора „Аушвиц“ из Другог свјетског рата.
У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Већина логораша који су дочекали слободу углавном су одселили у прекоокеанске земље, а један од оних који остао је да живи у Сарајеву и да се бори за истину о страдању Срба био је Славко Јовичић Славуј, који је преминуо 10. фебруара 2022. године.
Јовичић је био заточен у „Силосу“ три и по године, а након 1.334 дана проведена у паклу логора, 19. јануара 1996. године размијењен је заједно са другим затвореницима.
Фото: katera.news
Логор „Силос“ остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње ФБиХ, али и један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева.
Најмлађи затвореник био је четрнаестогодишњи Лео Kапетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у „Силосу“ на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.