Учесници марша "Стазама егзодуса 2019" кренули су из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи, поводом обиљежавања 24 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић рекао је Срни да су се маршу одазвали учесници из Бањалуке, Бијељине, Лакташа, Српца, Прњавора, Вукосавља, Модриче, Дервенте, Петрова и Добоја.
Он је навео да ће учесници прећи пут дуг 22 километра од Горње Бријеснице, преко Кврга, Малчића, Боровца, Лозне до Стога.
-Ријеч је о `камионском путу` којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља који су протјерали комплетно српско становништво са ових простора-, рекао је Благојевић.
Час историје биће одржан током одмора на Прокопу.
Након марша, грађани ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје ће бити служена литургија и положени вијенци.
Вијенци ће бити положени и код споменика и крста подигнутих у знак сјећања на двадесет једног свирепо убијеног српског војника и цивила, чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.
У Добоју је синоћ одржана академија "Егзодус и трајање" на којој је
предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић поручила да је Возућа симбол страдања и патње, али и непобједивости.
Цвијановићева је, током обраћања на академији, нагласила да чињеница да се некадашњи мјештани окупљају и воле свој крај показује и трајност, и непобједивост, и сталност.
Она је навела да је током ратних дешавања у Возући било много жртава и помјерених породица, брутално уништених и спаљених и разрушених села, њих 30, 2.000 породица у покрету које су морале да свију нова гнијезда у неким другим мјестима, највише у Добоју, Теслићу, Прњавору.
Цвијановићева је рекла да вјерује да Српска као друштво иде крупним корацима напријед, те да је неопходно чувати институције Републике Српске и стабилност.
-Зато морамо чувати институције Српске. Оне ће нам пружити ту гаранцију за наше животе и будућа покољења. И они ће исто тако бити потврда да су, заиста, имале смисла све жртве дате за живот у слободи. Треба одати признање свима који су бранили Српску на фронту, који су подносили сваку другу жртву живећи или настојећи да одрже породични живот тада, наравно, и људима који су доносили тешке политичке одлуке, али, ево, успјели смо-, поручила је предсједник Српске.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је на синоћњој академији да највише боле патње српског народа и неправда која му је почињена у претходном вијеку у којем је много страдао, те поручио да Срби као слободарски народ никада неће одустати од Републике Српске.
-Срби су на крају тог вијека доживјели да су готово сви једнако атаковали на њих, њихов идентитет, у настојању да их доведу на руб историје, оклевећу-, рекао је Додик у Добоју на академији "Егзодус и трајање" - подсјетник на ратна дешавања у Возући, те етничко чишћење више од 40.000 Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића.
Додик је истакао да истина мора да побиједи, те подсјетио да је српски народ у Првом и Другом свјетском рату готово преполовљен у популационом смислу, али да се поново дизао и показивао своју снагу.
-Тако данас и Република Српска показује своју снагу у једном непријатељском окружењу које је увијек тежило томе да смањи њену снагу, да нема слободе у Републици и да нам рјешења неки други намећу-, истакао је Додик.
Он је указао на то како је српски народ свуда покушавао само да се одбрани - свој идентитет, језик, културу, писмо, вјеру, крсну славу, јер је то некоме сметало и упорно смета.
-А као да се овдје ништа није дешавало, као да нико нод њих није никога убио, као да ту није било јединице `Ел муџахедин` која је одсијецала Србима главе-, навео је Додик.
Срби из Возуће су сурово прогнани у операцији такозване Армије БиХ "Ураган" која је трајала од 10. до 24. септембра 1995. године, а претходило јој је НАТО бомбардовање и уништавање српских цивилних репетитора и објеката.
На три лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске нападало је 23.000 војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, одред "Ел муџахедин" уз подршку НАТО снага за брза дејства.
Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова, убијено више од 500 војника и цивила. Посмртни остаци више од 120 српских војника и цивила још се траже, уз сталне опструкције и прикривање свједока и доказа.