Родбина, пријатељи и делегације општине и борачких удружења данас су на гробљу Божовац у Фочи положили цвијеће и прислужили свијеће за 56 мјештана Јошанице које је прије 29 година свирепо побила муслиманска војска из Горажда.

У освит зоре, на Никољдан, 19. децембра 1992. године, припадници војске која је себе називала Армијом БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, док су се спремали да сломе славски колач, масакрирали српске жене, старце и дјецу.

Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака.

Убијено је 56 мјештана, а многи од њих на језив начин, одсијецањем дијелова тијела.

Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.

Убијени су десетогодишња Драгана Вишњић, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић.

Фото: Радио Фоча

Драгана и Дражен страдали су заједно са мамом Олгом /31/, татом Драгољубом /39/, стрицем Миланом /33/, баком Зорком /64/ и дједом Вукадином Вишњићем /64/.

Уз двогодишњу Данку Тановић, убијени су и њена мајка, бака, прабака, тетка и ујак.

Данкина мајка Зора Вишњић имала је 22 године, а страдали су и двије године старија њена сестра Ранка и двадесетогодишњи брат Влатко Вишњић, њихова мајка Гоја/44/ и Гојина мајка Стојка /64/.

Фото: Радио Фоча

Убијено је 16 Вишњића, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.

На гробљима у Фочи и Јошаници сваког Никољдана туга, плач и болни уздисаји за никад прежаљеним јошаничким мученицима.

Славка Ђорђевића, коме су погинули сестра и зет, Јела /50/ и Миладин Вишњић /52/, 29 година мучи сазнање да су невине жртве Јошанице страдале на монструозан начин.

- Нажалост, ја сам као медицинар примио све мртве у Болници и било ми је много тешко кад сам видио сестру и зета. Најтрагичније је што нико није погинуо од метка, ја сам то све сликао, чувам слике, али нико није одговарао. Људи су масакрирани, сјекли су им уши, лице, преко носа, мог зета су исјекли од стопала до појаса и на крају су га заклали, али не како се коље, него са стране кроз врат. Иживљавали су се над мртвима, није ми јасно да човјек може да уради такав злочин - кроз сузе прича Ђорђевић.

Боро Вилотић је дошао на гробље да прислужи свијеће за тетку, тетка и многобројну родбину.

- На данашњи дан је некаква посебна туга у свима нама и тешко је говорити о свему. Читаве породице су страдале док су славиле крсну славу, данас им нема ко свијећу запалити. Ми смо прикупили документа, предали тужилаштву, од тога нема ништа, свједоци умиру, нема се коме жалити, али не могу да схватим како људи који су то направили могу да живе са тим сјећањем. Ваљда ће се некад неко сјетити да за овај злочин неко одговара - каже Вилотић.

У нападу на Јошаницу учествовало је око 600 припадника такозване Армије РБиХ, у 10 група распоређених на 10 јошаничких заселака.

Познати су наредбодавци из ратног предсједништва општине Горажде и војног врха такозване Армије РБиХ, као и непосредни командири јединица на терену, али се још чека да Тужилаштво БиХ, из којег је у више наврата саопштено да су истражне радње у току, подигне општужнице.

Душанка Лаловић, тада Вишњић, као осамнаестогодишња дјевојка чудом је избјегла смрт.

Прислужила је данас свијећу свом оцу Тому Вишњићу и бројној родбини.

- Тужилаштво 29 година ћути, сваке године нека њихова сулуда обећања да ће се нешто покренути, да је истрага у току, али још ништа. Имамо нека сазнања да су недавно у Горажду била хапшења и саслушавања, али ништа се још конкретно није десило - каже Душанка, која је секретар у општинској Организацији породица погинулих.

Предсједник Предсједништва општинске Борачке организације Срђан Станковић истиче да се све зна ко је кога убио и да нико више нема повјерења у Тужилаштво и државу.

- Зна се у Јошаници поименично и ко је дјецу заклао. Ако Тужилаштво ништа не предузима, не треба онда ни да постоји - рекао је Станковић.

У селу Хоџићи, на имању Вишњића у близини споменика, изграђена је црква у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике, која је ове године завршена и освештана.

Обиљежавање годишњице страдања традиционално се одржава у мају поводом Љетног Никољдана, а црква је понијела име светих Ћирила и Методија, који се, такође, прослављају у мају.