Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске у протеклом периоду поднијело је 244 извјештаја о почињеном кривичном дјелу ратног злочина над Србима у Сарајеву против 1.403 позната и више десетина непознатих извршилаца, чији идентитет до данас није утврђен.
Припадници МУП-а Републике Српске су, осим тога, поступили и одговорили на више од 600 захтјева и наредби поступајућих тужилаштава, речено је Срни у МУП-у Српске.
Службене извјештаје, у зависности од важеће законске легислативе у Републици Српској, МУП Српске подносио је војним, односно окружним тужилаштвима, а Тужилаштву БиХ, по његовом формирању 2003. године.
Сви поднесени извјештаји су достављени тадашњим постојећим надлежним тужилаштвима првобитно војним, а касније су поднесене пријаве преузимала локална окружна тужилаштва у своју надлежност.
У МУП-у Републике Српске подсјећају да је након окончања рата у БиХ покренут програм „Правила римског пута“, у оквиру којег су ентитетска тужилаштва била у обавези да доставе предметне списе у Хаг на преглед.
Поступак правила пута је установљен Римским споразумом од 18. фебруара 1996. године, којим је регулисано хапшење и подизање оптужница против особа које су починиле кривична дјела ратног злочина.
Тужиоци Хашког трибунала су пристали да изврше независан преглед свих локалних предмета за ратне злочине, а овај програм је завршен у октобру 2004. године, од када се одлуке о оцјени надлежности у поступању по свим предметима доносе на нивоу БиХ, односно Тужилаштва БиХ.
Извјештаји о почињеним кривичним дјелима поднесени су против лица, непосредних извршилаца који су починили убиства, прогон и мучење српских цивила који су живјели или су се затекли у Сарајеву почетком рата у БиХ.
Ови извјештаји поднесени су и против лица која су у вријеме извршења кривичних дјела ратних злочина обављала највеће дужности у извршној и судској власти тадашње РБиХ, а за која је утврђена командна одговорност и која су знала за противправна одвођења у концентрационе логоре и друга противзаконита затварања Срба у Сарајеву и околини.
Извјештаји су поднесени и против лица која су учествовала у одузимању права на правично и непристрасно суђење, присиљавању на принудни рад, пљачкању имовине становништва, те нападима на објекте посебно заштићене међународним правом и цивилне објекте.
У МУП-у Републике Српске истакли су да су, према Стратегији о процесуирању кривичних дјела ратног злочина усвојеној 2008. године, предмети почињеног дјела ратног злочина над Србима у Сарајеву оцијењени као веома осјетљиви, те да су процесно у највећој мјери на почетку и не постоји ниједна окончана истрага нити правоснажна пресуда пред Судом БиХ.
У службеним извјештајима МУП-а Републике Српске документована су сва сазнања о почињеним кривичним дјелима ратног злочина над Србима у Сарајеву и они су достављени надлежним тужилаштвима, којима су предати и сви подаци и информације до којих се накнадно долазило оперативним радом као допуна кривичним пријавама.
И поред усвојених стратегија за процесуирање кривичних дјела ратног злочина од Тужилаштва БиХ, гдје је већина ових предмета стављена у категорију високо осјетљивих по обиму злочина и одговорности извршилаца, може се аргументовано говорити о почињеном злочину против човјечности и удруженом злочиначком подухвату, а тужилаштва и судови нису на адекватан начин одговорили задатку.
У прилог томе говори чињеница да ниједна стратегија усвојена од Савјета министара, Парламентарне скупштине БиХ или Правилник о осјетљивости предмета нису испоштовани до данас.
МУП Републике Српске поступа према свим наредбама Тужилаштва БиХ, окружних и кантоналних тужилаштава када је ријеч о предметима кривичних дјела ратног злочина и благовремено одговара на све наредбе.
- Хендикепираност МУП-а је у томе што тужилаштва у БиХ извјештаје које је МУП Републике Српске поднио просљеђује у надлежност другим тужилаштвима, о чему ми нисмо обавијештени, из ког разлога нам је врло тешко пратити процесе или обавјештавати поступајућа тужилаштва о новим доказима до којих Министарство долази у свом раду по наведеним предметима - истакли су из МУП-а Српске.