Живе ли људи у Босни и Херцеговини добро, а да тога нису ни свјесни или наши политичари живе толико добро да нису свјесни како живе обични људи?

Ако узмемо у обзир податке који кажу да се БиХ, према куповној моћи грађана, налази на европском дну, те да је лани ову земљу напустило чак 170.000 становника, одговор се намеће сам по себи.

Ипак, упркос овим подацима, од наших функционера неријетко можемо чути како се овдје сасвим солидно живи, па нас је недавно министрица иностраних послова БиХ, Бисера Турковић покушала убиједити у то да смо “помало размажени”, те да требамо бити задовољни све док имамо “свјетло, топлину у дому и нешто за појести”.

Њеној изјави, која је изазвала подсмијех, али и огорченост јавности, претходила је она, ништа мање безобзирна, изјава премијера Федерације, Фадила Новалића да “није уље поскупило, него га можете купити мање”.

У исти кош, можемо смјестити и ону чувену “не може прича о комодитету бити доминантна, јер данас нико у свијету не живи добро”, коју је изговорио српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик.

Ако на то додамо и његову недавну изјаву да не зна колика му је плата као члану Предсједништва БиХ, док са друге стране обичан човјек своју сваки мјесец прекраја и броји до посљедње марке, онда одговор на раније постављено питање постаје још јаснији.

Коме вјеровати?

На крају, коме вјеровати, политичарима који кажу да имамо добар живот или бројкама које нас суочавају са много суровијом реалношћу?

– Сматрам да политичари, прије свега, желе заварати народ, то су људи који по природи ствари, свог положаја и свог укупног хабитуса, не говоре истину – сматра социолог Иван Шијаковић и додаје:

– Њима су лаж и стварање лажне представе, у циљу заваравања људи, опсесија – категоричан је он.

С друге стране, додаје Шијаковић, политичари засигурно живе добро, не живе од својих примарних плата, имају мноштво различитих извора прихода, па онда и не могу да разумију како обичан човјек живи у Босни и Херцеговини.

– Овде је политика изнад свега и она покушава да наметне своја мјерила, изнад оних социјалних и економских. Довољно је рећи да су, према куповној моћи грађана,  у Европи само Сјеверна Македонија и Молдавија испод БиХ. Свако може да оде на интернет, да погледа податке и да не слуша Новалића, Турковићеву, Додика и остале. Само свјетска мјерила треба пратити, а ако сте негдје међу посљедњим мјестима у Европи, онда свака друга прича нема смисла – рекао је Шијаковић за Српскаинфо.

Нажалост, каже он, увијек је било и увијек ће бити оних који више вјерују ријечима функционера, него свом разуму и мјеродавним  подацима.

– На људе који су њихови пратиоци и вјерни слушаоци такве ријечи утичу позитивно, а код оних који мало више размишљају, а то је отприлике 30 одсто људи, изазивају нелагоду, толико да им дође да искоче из своје коже. Нажалост, они почивају на овим првим људима, људима који су изгубљени, сиромашни, али и залуђени национализмом у смислу „боље умријети од глади као Србин, него као Несрбин живјети боговски“, а исто се може примјенити и за Хрвате и Бошњаке. Знају политичари да такве заваравајуће ријечи, које су намијењене за отупљивање социјалне оштрице, на један дио њихових бирача дјелују стимулативно – закључио је Шијаковић.

Отуђеност од грађана

Слично мишљење дијели и Александар Жоља из Хелсиншког парламента, који каже да такве изјаве функционера свједоче о томе колико им је стало до грађана.

Такође, додаје он, у свом свакодневном појављивању у јавности и енормном присуству у медијима, политичари “морају причати неке глупости”.

– Мислим да су наши политичари навикли да причају глупости, јер немају одговорност ни према коме и знају да неће бити кажњени. Чак штавише, можда иду и корак даље у смислу да су они наше звијезде и да је битно да се што више појављују, гдје, прије свега, мислим на Милорада Додика. Брину само о себи и живе у свом свијету. Отуђени су од грађана. Чак се, рекао бих, помало и поигравају са нама – категоричан је Жоља.