Политичари у БиХ се међусобно нападају, оптужују и вријеђају, али су, кад се угрози њихова власт, сложни и међусобно се штите, те преко ноћи, они који нападају и они који су нападнути, постају као нокат и прст.

Управо овако се може тумачити најновији преокрет на политичкој сцени БиХ, гдје су до јуче највећи политички ривали – Милорад Додик и Бакир Изетбеговић, који нису пропуштали прилику да један другог нападају за рушење Републике Српске, односно БиХ, преко ноћи стали један другом у одбрану.

Тако је Изетбеговић прије два дана стао у одбрану Додика, поручивши јавности у Српској да је бесмислено да га називају издајником. Само пет дана раније, Изетбеговић је јавно оптужио Додика да су њих двојица заједно радили на преносу надлежности са Српске на БиХ, чиме га је индиректно означио као особу која је радила на слабљењу Републике Српске.

– Опозиција мора нешто да говори, па они су израдили тај план (Први годишњи национални програм – АНП, оп. аут). Додик га може само прихватити редукованог, бесмислено је да га оптужују да је издајник – нагласио је Изетбеговић, коментаришући недавни договор с Додиком и лидером ХДЗ БиХ, Драганом Човићем, око формирања Савјета министара, а у којем су се дотакли и НАТО пут БиХ.

Кантон на мети

Управо је ова тачка изазвала највише полемике у јавности, којој ни пет дана након њиховог заједничког споразума није јасно шта су они тачно договорили када је у питању НАТО.

Професор на Филозофском факултету у Сарајеву и политички аналитичар, Енвер Казаз, истиче да споразум који су потписала тројица лидера, засигурно иде на руку Додику, који је уједно побједник политичке кризе у БиХ. Ту кризу је, како сматра Казаз, изазвао члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић, тражећи да се активира МАП.

– Изетбеговић док брани Додика није ништа друго него сервилни политичар који покушава искористити лидера СНСД да сруши Владу Кантона Сарајево. То је цијела прича око потписивања споразума између тројице лидера. То значи да Изетбеговићу није важна држава у коју се реторичко-патриотски куне, него буџет од преко милијарду марака у Сарајеву – истиче Казаз.

Додаје да Изетбеговић у име тог буџета може пред јавношћу БиХ закивати Додика у звијезде, иако га сматра “крвним непријатељем ове земље”.

Тумачења

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић истиче да преокрет који се десио није ништа посебно чудан, јер је све то дио политике, која је врло слободна за тумачење.

– Изетбеговићева подршка се може читати двојако. Прво, као једна врста фер односа и разумијевања према потенцијалном будућем партнеру у Савјету министара БиХ. Друга може бити сасвим обрнута, тачније, да Изетбеговић својом подршком заправо шаље негативну поруку Додиковим  бирачима у Српској. Чим га ја хвалим, његови бирачи ће сматрати да то што Додик ради није добро. Може се и тако тумачити – истиче Миливојевић.

Коментаришући споразум тројице лидера, посебно онај дио који се односи на НАТО, Миливојевић каже да се и то може тумачити на разне начине – и онако како то тумачи Додик, али и онако како тумачи опозиција у Српској.

– Може се истовремено тумачити и на друге начине. Рецимо, имате ранију изјаву Изетбеговића који каже да ће у наредне три године бити застоја у евроатлантским интеграцијама. Све то је довољно широко за тумачење на разне начине – појашњава Миливојевић.

Предуг рок за формирање СМ

Рок од мјесец дана за формирање Савјета министара БиХ, који су договорила тројица лидера, за Миливојевића је предугачак и упитан.

– Довољно дуг да свако од њих може, као јегуља да исплива и извуче се из тог договора, уколико у неком тренутку сматра да нешто од тога није у његовом интересу – каже Миливојевић.

Додаје да с друге стране има и утисак да неком из ЕУ уопште не одговара да се формира власт у БиХ.

– Формирање власти је један од првих услова у абецеди потенцијалног демократског пута ка ЕУ, док НАТО није обавезан. Па зашто се онда на томе инсистира – упитао је Миливојевић.