Широм свијета данас се обиљежава Међународни дан породице. Генерална скупштина Организације уједињених нација прогласила је овај празник резолуцијом A/RES/47/237 1993. године.

Центар за социјални рад сваке године, путем Савеза удружења стручних радника социјалне дјелатности Републике Српске, одржава Дане социјалне, породичне и дјечије заштите у мају мјесецу и тада се окупља велики број професионалаца из области социјалне заштите из цијеле Републике Српске, али и региона.

Директор паљанског Центра за социјални рад мр Срђан Баралић каже у изјави за Катеру да је ове године домаћин тог догађаја требао да буде управо овај Центар, али је због пандемије вируса корона он пролонгиран.

- Тада окупљамо велики број професионалаца из области социјалне заштите из цијеле Републике Српске и региона и оквиру тог догађаја користимо прилику да укажемо на важност породице и да обиљежимо Међународни дан. Оно што желимо да пошаљемо као поруку јавности јесте да је породица најважнији сегмент друштва и да је важно одржати праве породичне вриједности – каже Баралић.

Он каже да је породица центар друштва, како у „прошлом“ тако и у данашњем друштву и да ту нема никакве дилеме.

- Наравно да се улоге и положај мијењају у складу са изазовима времена у ком се налазимо. Свакако, инвестиција у породицу је увијек добра инвестиција. Ту превасходно мислимо на пронаталитетне програме, а затим и на превентивне програме јачања породице кроз школе, радионице, савјетовалишта и слично – истиче Баралић.

Према његовим ријечима, Центар за социјални рад Пале ради са врло хетерогеном популацијом корисника почев од старих лица без породичног старања, преко дисфункционалних породица, проблемима са менталним здрављем и овисношћу до лица са инвалидитетом и потешкоћама у развоју и малољетним преступницима.

- Наравно да си и положаји ових породица различити и сложени. Оно што је улога „трећег родитеља“ односно Органа старатељства је да пружи подршку оваквим лицима и да покуша да умањи негативне ефекте појединца на породицу уопште. Да ли у томе увијек успијемо, нисам сигуран, да ли покушамо, то апсолутно – каже Баралић и додаје да, капацитетима којима располажу, у складу са законима који су направили оквир, настоје постићи максималне резултате.

Породице са дјецом ометеном у развоју и дисфункционалне породице су једне од најосјетљивијих породица, а које су корисници Центра за социјални рад Пале. 

- Актуелно, подршка овим породицама се углавном реализује на нивоу материјалних давања која им по закону припадају, а односе се најчешће на права инвалиднине, помоћи и његе другог лица, рефундације 50 одсто плате родитељу, повремене једнократне помоћи, те помоћи у натури – каже Баралић и додаје да то ипак није довољно.

Баралић истиче да је, с обзиром да ове породице често имају потребу стварне, а не само материјалне подршке, уведено и ново право накнаде родитељу-његоватељу или његоватељу, које има за циљ да ријеши овај сегмент подршке.

- У овом дијелу је могуће говорити и о Дневном центру за дјецу са потешкоћама у развоју, али то је посебан изазов и захтијева озбиљније анализе – додаје Баралић.

Према његовим ријечима, у току прошле године имали су на смјештају у Дому за дјецу једну малољетну особу и једну на смјештају у хранитељској породици, што је, како Баралић каже, алтернатива установи.

- У сваком случају, ако посматрамо глобалну агенду збрињавање дјеце из дисфункционалних породица, можемо видјети да је издвајање из породице посљедњи вид реакције институција, која се предузима када је здравље и живот у питању. Након тога се одмах прави план за поврат у биолошку породицу или збрињавање у хранитељску породицу, кроз надзор – наводи Баралић.

Он каже да Центар за социјални рад пратећи ове трендове настоји да, првобитно дође до квалитетних информација, када је ријеч о занемаривању, првенствено мислећи на све установе које се на било који начин баве бригом о дјеци.

- Са таквим информацијама крећемо у рад са породицом, који обухвата савјетодавни рад са родитељима и дјецом, ненајављене посјете породици, те праћење свих важних информација које се тичу дјеце. Уколико дође до помака, оваква врста „надзора“ се релаксира, а у супротном улази се у формални поступак надзора који има своје јасне захтјеве и праћења, као и посљедице уколико до промјене не дође – каже Баралић.

Често се помиње „правило“ да однос родитеља и дјетета савладава све препреке које су пред породицу постављале различите друштвене епохе. 

- Када говоримо о односима унутар породице, морамо да знамо да квалитет односа на релацији родитељ – дијете даје референтни оквир функционисања и успостављања односа дјетета као одрасле особе, сутра у својој породици и у односима са својом дјецом – каже Баралић.

Он додаје да тиме снага појединца најчешће бива одређена снагом породице, као способности да се суочавамо са многим изазовима који се стављају пред нас.

Како каже,  у том смислу породица генерише потенцијал за здраво друштво, што свакако треба да буде најважнија агенда коју имамо пред собом.

Новинар: Миљан Рашевић