Поскупљења репроматеријала, енергената, сировина, али и инфлација, упркос најављеном расту плата, негативно ће утицати на џеп радника у Републици Српској, сматрају саговорници "Независних".
Наиме, према прошлоседмичним подацима Завода за статистику РС, укупан индекс потрошачких цијена у Српској у децембру 2021. године у односу на децембар 2020. године у просјеку је виши за 5,9 одсто, док је просјечна плата након опорезивања у Српској исплаћена у децембру 2021. године, иако номинално већа за шест одсто, реално повећана тек за 0,1 одсто.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС, казао је за "Независне" да просјечна плата тренутно износи 1.038 КМ, те да је на ово повећање највише утицала прерађивачка индустрија, у којој су највише расле плате.
- Инфлација утиче и утицаће прије свега на робу широке потрошње, а за привреду је најпогубније да су нарасле цијене репроматеријала, енергије, али и рада. Иако сада инфлацију више вежемо за робу широке потрошње, ово ће сигурно довести до проблема како ускладити с једне стране повећање цијена репроматеријала и свега осталог, а са друге стране како да плате прате повећање свега - нагласио је Ћорић.
Додао је да је чињеница да је прошле године повећана минимална плата за износ који је већи него што је проценат инфлације.
- Треба вршити одређене акционе мјере или планове како сузбити инфлацију, јер ако и то крене са свим тим проблемима, са цијенама репроматеријала, енергије, цијене рада и ако се будемо још борили и с инфлацијом која нигдје није донијела ништа добро, имаћемо заиста једну неизвјесну, проблематичну и изазовну 2022. годину. Ово није у складу с оним претпоставкама да ће послије кризне 2020, па и 2021. године, због пандемије вируса корона, 2022. бити година стабилизације. Сви ови наговјештаји говоре да ће бити доста теже него што се то могло претпоставити пред крај прошле године - објаснио је Ћорић.
Са друге стране, Марко Ђого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, сматра да је емиграција становништва највећа када куповна моћ плате износи између 40 и 70 одсто куповне моћи плате у земљи у коју се имигрира.
- Док плата не досегне куповну моћ од 70 одсто куповне моћи у Њемачкој, ми ћемо имати сталну имиграцију, а ова инфлациона кретања и раст плата су доказ да се само одлаже оно што је неминовно, те да ће имиграција дуже трајати. Овим ћемо имати посљедице по привредни раст јер кад останете без становништва, оно што се сматрало до тада реалним, сутра се неће моћи урадити. Ово је врло лоша порука и ми умјесто да смањујемо јаз у односу на, на примјер Њемачку, ми га одржавамо и продубљујемо. Сматрам да ће све ове ствари имати веома негативне импликације на будућност у овој земљи - нагласио је Ђого.
