Национални координатор за заштиту менталног здравља Републике Српске Биљана Лакић рекла је за “Глас Српске” да постоји више фактора који утичу на ментално здравље људи, а да тренутна енормна поскупљења свега остављају негативне посљедице и на ментално здравље.

- Оно што чујем од колега из примарне заштите, центара за ментално здравље, клиника и амбуланти јесте да се људи више јављају на прегледе, а најчешће је ријеч о стањима повезаним са стресом, али и анксиозним поремећајима - казала је Лакићева.

Додала је да помоћ стручњака траже већином младе особе, које се суочавају са анксиозности, док је код старије популације углавном ријеч о депресији.

Психолог Бошко Петровић каже да се од појаве пандемије број оних који траже помоћ повећао и до три пута у односу на прије пет година.

Људи су за вријеме короне, како објашњава, били у страху за живот, како свој тако и ближњих те су били нетрпељиви у ишчекивању шта ће се све догађати, а од ишчекивања се, истиче, упада у анксиозност.

- Сада су због константних поскупљења људи јако нервозни и напети, размишљају како ће и шта ће се десити. Страхују да ли ће сутра имати шта да једу и да купе основне животне намирнице. Ови страхови су мање изражени код људи који долазе са села, који су у директној производњи, јер они кажу да никада неће остати гладни. Више су бојажљиви људи из града, они који живе у зградама и немају комад земље да нешто посију - рекао је Петровић.

Старију популацију, како истиче, највише мучи неизвјесност за будућност омладине, док млади брину како ће основати породицу.

Психолог Александар Милић каже да осјетљивима, крхкима и рањивима цјелокупна ситуација у свијету отежава психичко стање те их додатно оптерећује.

- Високе цијене, немогућност куповине, али и несташица увелико су повећали број оних који су под стрепњом, сталном бригом и страхом шта ће се даље догађати. То је свакако један од значајних фактора који нарушава већ нарушено ментално здравље - рекао је Милић.

Они који су отпорнији, како каже, мање осјећају утицај тих фактора, јер томе приступају на другачији начин, а људи који су по природи песимисти не очекују боље сутра.

- Позитивно је да се мијења здравствена и општа психолошка култура код људи па се и због тога чешће јављају, а када се у обзир узме и ситуација у претходне двије године, гдје су људи били животно угрожени, јасно је због чега се број оних којима је потребна подршка, помоћ и психотерапија повећао - рекао је Милић.

Људи се, како каже, највише жале на усамљеност, отуђеност, пасивизацију и оптерећеност лошим догађањима и стањима, а претежно се јављају особе средњег и млађег животног доба.

Породични савјетник Наташа Јелача каже да се број клијената повећао те да се и одлазак на психотерапије више не сматра табуом, као некада.

- Људи све више увиђају важност сегмента менталног здравља, а фактори попут пандемије, поскупљења и сукоба у Украјини знатно су допринијели анксиозностима и поремећају свакодневице - казала је Јелача.

Проблем

Социолог Ведран Француз каже да се земља у којој популација младих временом постаје све бројнија социјална категорија на тај начин одриче своје будућности.

- Млади умјесто ресурса постају проблем и институције морају приступити овом проблему приоритетно и систематично - рекао је Француз.