Цијена дуванских производа у БиХ још није на довољно високом нивоу да подстиче грађане на престанак пушења, оцјена је истраживачког тима Универзитета у Бањалуци.

Чак 54,6 одсто одраслих пушача није промијенило своје навике након посљедњег пораста цијена, резултати су свеобухватне студије о потрошњи дувана у БиХ, коју је, споменути истраживачки тим урадио ове године и презентовао надлежним институцијама.

Резултати показују да су чак 47 одсто одраслих мушкараца и скоро 33 одсто жена у БиХ свакодневни пушачи.

То је значајно повећање, ако се подаци пореде са извјештајем Свјетске задравствене организације за БиХ из 2015. године, када је процијењено да 35,3 одраслих мушкараца и 21 одсто жена су свакодневни пушачи.

То индиректно говори и да је стопа опорезивања дувана и дуванских производа у БиХ, и у коначници цијена и даље на јако ниском нивоу који не стимулише престанак пушења.

Зато, препоручују, политика опорезивања треба да се фокусира на значајније повећање специфичне акцизе у односу на тренутни акцизни календар.

Просјечна цијена кутије цигарета тренутно износи 4,9 КМ, а 20 комада ручно роланих цигарета кошта скоро 2,9 марака.

Тренутни пушачи троше, у просјеку 76 КМ мјесечно на цигарете.

– Према нашим ранијим истраживањима и симулацијама утицаја повећања специфичне акцизе из 2019. године, повећање цијене за 25 процената ће смањити потрошњу за 14,6 процената, а истовремено буџетски приходи ће се повећати за 2,5 процената. Користи од повећања специфичне акцизе су веће и за друштво и за буџетске приходе – испред тима стручњака који је радио истраживање, за Српскаинфо говори Анђела Пепић, руководилац Центра за предузетништво УНИБЛ.

Како образлажу, домаћинства са ниским приходима највише реагују на промјене цијена и дохотка, те би за њих веће цијене дувана и дуванских производа имале већу корист.

Не само да би највише смањили потрошњу, за 22,1 проценат, него би имали и смањење пореског оптерећења за 6,4 процената, које би се преусмјерило на групе са средњим и високим дохотком.

– Преваленција пушења је изузетно висока код нас и неопходно је да се предузму све могуће мјере у области контроле дувана и дуванских производа, а нарочито опорезивања ових производа, како би се преваленција пушења смањила. Такође, мораториј који је уведен на фиксни дио акцизе не би требао да буде политика Управе за индиректно опорезивање у наредном периоду и неопходно је ићи и са агресивнијим опорезивањем дуванских производа него што је то тренутно случај са постепеним повећањем стопе опорезивања – кажу бањалучки стручњаци.

Национални координатор за контролу дувана РС, доктор Дарко Марковић, сагласан је са приједлогом за повећање цијене дуванских производа јер сва свјетска искуства показују да управо цијена највише утиче на број пушача.

– Апеловао бих да се из тих пара одваја тзв. “пушачки динар”, а тај би новац служио за едукацију о штетности пушења, за лијечење људи обољелих од пушачких болести чиме би био растерећен Фонд здравственог осигурања, јер би пушачи у ствари сами себи плаћали лијечење, као још и за снимање јавних реклама о опасностима од пушења и промоцији здравог живота. Дуго се већ спомињу овакве иницијативе, али, нажалост, нема слуха да се оне и усвоје – истиче Марковић.

На малопродајну цијену цигарета у БиХ од пет КМ, укупне обавезе према држави, пропорционална акциза, фиксна акциза те ПДВ-а износе 4,47 КМ.

БиХ је прије 11 година започела усклађивање опорезивања акцизом дуванских прерађевина са легислативом Европске Уније. Те, 2009. године УИО издала је 534,8 милиона акцизних маркица, док је 2019. године тај број био 227,3 милиона. Ипак приходи од акциза на дуван су у том периоду порасли скоро дупло, са 449,4 милиона КМ на 867 милиона КМ.

– Значајнији пад прихода од акциза забиљежен је у овој години. За десет мјесеци прикупљено је 610,8 милиона КМ док је у истом периоду лане прикупљено 746,9 милиона КМ – рекли су у УИО БиХ.

Из Управног одбора УИО напомињу да је опорезивање дувана и дуванских прерађевина регулисано Законом о акцизама у БиХ, по коме се усклађују специфична и минимална акциза. Нису кажу, званично добили иницијативу којом се захтијева повећање специфичне акцизе, нити су се о томе изјашњавали.

Минимална акциза на цигарете од јануара износиће 3,25 КМ, што је исти износ као и ове године.

Црно тржиште

Истраживање показује да 35,3 одсто укупног броја пушача конзумира цигарете купљене на црном тржишту, али не треба упасти у замку погрешног тумачења ових резултата, кажу из истраживачког тима.

– То не значи да је повећање цијене дуванских производа довело до тога и не би требало служити као аргументација, често виђена од стране дуванске индустрије, да се стопира опорезивање дуванских производа. Акцизна политика се уобичајено користи за смањење преваленције ка пушењу, док се за смањење црног тржишта превасходно користе друге мјере, као што су ефикасније инспекцијске контроле унутар земље тако и на граници – прецизира тим стручњака са UNIBL.