Мајчинство је најљепши период сваке жене, али и период који у вашем животу доноси највеће промјене. Неке жене без обзира на то какав су порођај имале, уживају у принови и улози мајке, док друге тешко проживљавају то раздобље привикавања на нову ситуацију, нову одговорност, своје ново тијело и нову улогу.
Иако је рођење дјетета најљепша ствар која се може десити у женином животу, ипак је нормално да се жене осјећају уморно, нерасположено и раздражено послије порода. По стишавању узбуђења због коначног сусрета са својом бебом, као реакција на нову животну ситуацију, код неких породиља може настати низ збуњујућих емоционалних доживљаја која се манифестују као постпорођајна туга (baby blues), постпорођајна депресија и постпорођајна психоза.
Између трећег и петог дана послије порода код већине породиља наступа "baby blues"фаза која се манифестује као умор, нерасположеност, туга и претјерана брига за дјететом. Ова фаза је потпуно нормална и пролази спонтано и не би требало да траје дуже од двије недјеље. Помоћ породице у бризи око дјетета, те пружање емоционалне потпоре увелико помаже женама да преброде ово стање.
Ако симптоми туге и тјескобе потрају дуже од двије седмице онда то може да указује на настајање постапарталне депресије.
Вријеме настајања варира, обично почиње један до два мјесеца послије порођаја, некад и послије неколико мјесеци. Отприлике трећина жена има симптоме већ у трудноћи који се настављају и послије порођаја. Не постоји само један разлог зашто долази до постпорођајне депресије. Најчешћи разлози су физичке промјене – због драстичног пада естрогена и прогестерона, као и хормона тироидне жлијезде, због чега се породиље осјећају уморно и успорено. Други разлог је суочавање са чињеницом да су сада потпуно одговорне за живот бебе, а то је велики терет за релативну слободу, коју су прије порођаја посједовале. Такође, многи животни проблеми могу да допринесу настанку депресије, брига о другом дјетету, потешкоће са дојењем, финансијски проблеми, мањак подршке партнера и породице...
Најчешћи симптоми код постпарталне депресије су честе промјене расположења, често плакање и раздражљивост, немогућност бриге за себе и дијете, негативне мисли и тешкоће у памћењу, претјерана брига, анксиозност и потешкоће у стварању емоционалне везе са дјететом.
Најчешћа и најочигледнија посљедица постпорођајне депресије је редукована интеракција између мајке и бебе. Под овим се подразумијева да мајка обраћа мање пажње на дијете, пружа му мање физичке њежности (додира, мажења, узимања у руке) и мање се укључује у вокалну и визуелну комуникацију са бебом (мање се гледа са бебом и мање се осмјехује, мање разговара са бебом и мање јој прича).
Као посљедица смањене интеракције мајке и бебе, дијете може да има проблема са развојем или се неки од базичних развојних процеса (проходавање, усвајање говора) могу одвијати са закашњењем у односу на уобичајно. Поред тога, код дјеце чије мајке нису лијечиле постпорођајну депресију, касније могу да се јаве емоционални проблеми и проблеми у понашању.
Лијечење постпорођајне депресије се разликује у зависности од тога колико је депресија озбиљна па некада може и помоћи психолошко савјетовање, а некада је потребно узимати и одређену медикаментозну терапију.
Поред стручне помоћи корисно је узети у обзир и сљедеће савјете које сами можете примијенити:
- немојте имати превисока очекивања од себе у погледу тога како би требало да се осјећате,
- будите у контакту са члановима породице и пријатељима који вам могу пружити подршку,
- његујте своју везу са партнером,
- нађите времена за одмор...
Нека вам ваше ментално здравље буде на првом мјесту. Ни у једном моменту вам ваше беба то неће замјерити.
Патити од депресије не треба да буде табу тема. Она се може излијечити одговарајућом подршком породице, психолога и ако треба психијатра.
Пише: Маријана Ћурић, психолог и ТА практичар
