Други дан манифестације ,,Принципови дани" у Источном Новом Сарајеву донио је изложбу ,,Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива Босне и Херцеговине” и промоција књиге ,,Сарајевски атентат – повратак документима” Мирослава Перишића, директора Државног архива Србије.

Осим тога, у оквиру овогодишње манифестације уприличено је свечано потписивање Протокола о сарадњи два aрхива - БиХ и Србије, којим ће бити дефинисана сарадња на трогодишњем пројекту анализирања и представљања историјске грађе и чињеница о Србима у Сарајеву.

Директорица Архива БиХ Данијела Мрда рекла је да је потписивање овог протокола наставак дугогодишње сарадњу овог архива са Архивом Србије.

- Наша сарадња је била изузетно добра свих претходних година. Потписивање овог протокола је сјајна прилика за размјену искустава, заједничке пројекте и наставак добре сарадње – рекла је Мрда.

Она је рекла да је изложба један од пројеката успјешне реализације ова два архива, као и то да је заснована на документима као једином извору истине.

- Документ је једини сигуран извор истине и ми смо покушали на нов и савремен начин донијети, кроз приказ докумената из фондова Архива БиХ све оно што је претходило Првом свјетском рату, самом атентату као и оном што се дешавало послије – нагласила је Мрда.

Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић истакао је да су архиви установе који су чувари памћења као и баштиници идентитета.

- У архивима се налазе докази да постојимо као народ и као појединци. Без њих нема историјске науке.  Изложба коју данас видимо представља само мањи број докумената које наши архиви садрже и чувају – рекао је Перишић.

Говорећи о својој књизи „Сарајевски атентат – повратак документима“, Перишић је нагласио да су различити погледи на Гаврила Принципа политички мотивисани, те да се атентат не може посматрати изоловано.

- Ти различити погледи имају ненаучну поруку, а то је да историја може да се мења како коме падне на памет у циљу дневно-политичких интереса. Догађај од 28. јуна 1914. године је значајан као догађај који има своју предисторију и не може да се посматра изоловано, већ у процесима који су текли у другој половини и крајем 19. века-  објаснио је Перишић.

Према његовим ријечима, довођење у везу атентата у Сарајеву са узроцима Првог свјетског рата представља ненаучни приступ, а како додаје, то је честа тема научних расправа, а његова књига заснива је на документима.

- У књизи је објављено преко 200 докумената, један који бих истакао је дојава да ће се догодити атентат у Сарајеву. Дојава о претњи по безбедност Франца Фердинанда је послата из Земуна једанаест дана пре атентата. То је један од кључних доказа да су Аустроугарске власти једноставно пустиле да се атентат догоди – објаснио је он.

Он је додао да је један од показатеља праве истине о атентату у Сарајеву чињеница да нико из безбједносте службе Франца Фердинанда није одговарао.

- Занимљиво је то да се никоме од оних који су имали задатак да посету Франца Фердинанда Сарајеву учине безбедном није суђено, чак су неки и напредовали у служби – закључио је Перишић.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић истакао је важност оваквих књига и догађаја, као подсјетника на нашу српску историју.

- Најбоље се чињеницама борити против свега онога са чим се ми сваки дан суочавамо. Због тога су  важно да знамо ко смо били, ко смо сада и гдје идемо – нагласио је Костовић.

Фото: katera.news