У Универзитетском клиничком центру Републике Српске за мање од шест мјесеци догодило се чак шест самоубистава пацијената, а посљедње се десило јуче у јутарњим часовима.

Скоро сва самоубиства почињена су на начин да су пацијенти скакали са прозора и балкона, а један пацијент се објесио у тоалету купатила.

Пацијенткиња А. Х. (46) из Добоја јуче се убила скоком са петог спрата ове здравствене установе.

Према незваничним информацијама, скочила је са прозора Ковид одјељења, око четири часа иза поноћи.

– Ради се о пацијенту који је боловао од карцинома и короне – рекао је извор Српскаинфо.

Психолози објашњавају да је суицид, генерално, озбиљан проблем, а посебно кад се такви случајеви дешавају у болницама.

У позадини је, како кажу, површан приступ пацијентима, односно, неблаговремена реакција на знакове који указују да би човјек могао да се убије.

– Код свих пацијената потребан је конзилијарни приступ што, поред неуролога, кардиолога, уролога, подразумијева и преглед психијатра и психолога, који треба да поразговарају са пацијентом. Ако тако није у пракси, то је велики недостатак. Међутим, чини ми се да је код нас површна брига према људима који су на лијечењу. Наиме, није довољно само редовно обављање визита и да се пацијенту једном приђе током дана. Тамо гдје нема посвећености тим људима, дешава се ово. А разговор са њима и обраћање пажње на њихово психичко стање, начин је да се на вријеме реагује, ако се примијети нека нестабилност, што то стручњак одмах види – објашњава за Српскаинфо психолог Александар Милић.

Фото: Dnevnick-portal

Додаје да, такође, у стању животне угрожености, по пријему у болницу многи људи постају лабилни.

– То је за њих јако стресно јер су, по њиховом схватању и доживљају, у великом ризику од смрти. Тада код њих долази до пада расположења и до депресивних стања, јер не виде излаз из ситуације у којој су се нашли. У фази су беспомоћности, имају страх од даљег исхода, због чега неки улазе у суицид. А ако игдје треба да буде саниран тај осјећај беспомоћности и безизлазности, да се код пацијента створи повјерење да је збринут и сигуран, то је у болници, међу здравствственим радницима. Али, ако то изостане, посљедице могу да буду кобне – наглашава Милић.

Додаје да је једно од основих правила да са пацијентом треба причати.

– Треба га обавјештавати о његовом стању, са нагласком на оно што је добро, давати му информације које ће га оснажити. Јер, он је већ оптерећен тиме што је болестан, око себе види беспомоћне људе и лоше исходе. Недостају му позитивне информације.Тамо гдје су пацијенти запостављени, губе повјерење у то да ће им неко помоћи и одлучују се на суицид. Дакле, основно правило је да се пацијент едукује – истиче Милић.

Како каже, кад се неко убије, често чујемо да нико из његовог окружења није примјетио ништа, што би указивало на овакав исход.

– Али, чим је суицид почињен, нешто је било. То што ми нисмо примјетили, не значи да није било симптома и знакова његове лабилности и угрожености, у прилог чему говори и исход. Породица, пријатељи, комшије, то тешко могу да примијете, јер за то нису стручни. Али, ако у болници не обрате пажњу на психичко стање пацијента, то је незнање, небрига. Ријеч је о површном приступу људима. По пријему пацијента у болницу, потребна је детаљна анамнеза, а кад буде смјештен у болнички кревет, њега треба његовати. Забрињавајуће је ово што се дешава у УКЦ РС, гдје је у кратком периоду суицид извршило шесторо људи. Из тога треба изући поуку и појачати бригу о људима који су на лијечењу – упозорава Милић.

Прво самоубиство се десило 12. априла, када је пацијенткиња из Прњавора скочила с трећег спрата УКЦ Републике Српске.

Фото: Д.Божић/РАС Србија

Само седам дана касније десио се скоро идентичан случај. Овај пут се убио пацијент тако што је скочио са шестог спрата УКЦ Српске.

У полицији су тада потврдили да су обавили увиђај и о свему обавијестили дежурног тужиоца. Тада је речено да је пацијент био хоспитализован на ковид одјељењу на шестом спрату Централног медицинског блока УКЦ и да је током хоспитализације био свјестан, оријентисан и комуникативан, а од раније је био под надзором психијатра.

Треће самоубиство се десило 3. маја, када је пацијент скочио с петог спрата ове здравствене установе. Према незваниничним информацијама, пацијент је био смјештен на одељењу торокалне хирургије.

Крајем маја ове године пацијент М. М. (67) се убио на Клиници за психијатрију УКЦ Републике Српске.

Након јутарње визите, пацијент је узео плахту са свог кревета и објесио се у тоалету клинике.

Прије десетак дана, на Ковид одјељењу УКЦ догодило се још једно самоубиство. Тада се, скоком са балкона првог спрата зграде, убио пацијент С.Н. (75) из Бањалуке.