Познати српски љекар из Стокхолма: Поносим се Шведском, ево како су они побиједили корону и зашто је тај систем бољи од кинеског!

21.04.2020. 16:01
0
ИЗВОР: Nova.rs

Водећи стручњак из области хематологије проф. др Јован Антовић, са престижног Института “Каролинска” у Стокхолму, за портал Nova.rs је говорио о непознатим детаљима вируса корона, могућим начинима лијечења и шведском моделу сузбијања заразе, који се, по његовом мишљењу, до сад најбоље показао.

- Посао који радим обављао бих и да је неплаћени хоби, а бавим се згрушавањем крви. Дакле нисам микробиолог-вирусолог, инфектолог или епидемиолог, па иза онога што ћу рећи из тих области стојим, али само кроз моје лично мишљење базирано на литератури и логичном медицинском размишљању - на почетку разговора наглашава доктор Антовић, хематолог који посљедњих 15 година ради у дијагностичкој лабораторији, а из Ниша је пре 20 година отишао да живи у Шведску.

Није исто бити заражен и бити болестан

На питање зашто је дошло до наглог ширења коронавируса објашњава шта уопште значи “нагло ширење вируса”.

- Без улажења у теорије завјере, морамо да разумијемо шта значи бити заражен, шта болестан, а шта умријети од вируса. Ако узмемо као валидне податке оне са Џон Хопкинс института, 16.априла пријеподне је број заражених био 2.100 000. Ако узмемо да на свијету живи 7.800.000.000 људи и да је једва 10 држава међу онима које нису пријавиле случајеве, долазимо до тога да је проценат заражених 0,03%. То значи да ће од 10.000 особа три особе бити позитивне на присуство вируса. Наравно, овај број је нереалан јер се само мали број популације испитује. Ако би се тестирало свих 7,8 милијарди људи на свијету, тестом врхунског квалитета који има 100 одсто сензитивност и 100 одсто специфичност, онда би дошли до стварне бројке.

Доктор објашњава да тестови који се сада употребљавају имају сензитивност и специфицност око 50% .

 

- Значи шанса да погоде да ли вирус постоји је као да бацате новчић. Када би ја такав коагулациони тест покушао да уведем у своју лабораторију изгубио бих лиценцу ако ми не би рекли да сам луд. Нажалост, немогуће је достићи и 100% али мало бољи тестови не би били на одмет.

По правилима научно-истраживачког рада, наводи доктор, мора се одабрати репрезентативна популација и испитивање се врши на њој.

- То су први покушали Исланђани испитавши 8% цјелокупне популације и открили вирус у 0,6%. У болници Каролинска у којој ја радим, испитиване су све труднице које су за време од проглашења пандемије дошле на порођај и вирус је откривен код 7%. Истина је вјероватно негдје на средини и ја бих рекао да је, по мом мишљењу, нека реална цифра почетком априла у европским земљама негдје око 5%.” каже доктор Антовић.

Велике бројке код људи изазивају панику

Када говори о броју умрлих и инфицираних, упозорава да само прича о великим цифрама код људи изазива панику.

- Ако поново узмемо податке Џон Хопкинса за исти датум, он је 135.000 у 2.100 000 и то је онда скоро 6,5%. Прилично велика цифра и заиста може да произведе разлог за панику. Међутим ако је проценат позитивних на вирус око 5% онда је и стопа смртности вјероватно пар десетина, ако не и више од стотину пута мања. Ово се уклапа у процјену др Фаучија, савјетника предсједника Трампа, где он коментаришући процјене из Вухана објављене у часопису New England Journal of Medicine, очекује смртност сличну обичном грипу у некој његовој мало ”јачој” сезони - каже др Антовић.

Наиме, он наглашава да око вируса корона постоје бројне контроверзе.

- Из тог разлога држаћу се препорука шведског института за јавно здравље: ”Вирус инфицира људе путем такозване капљичне инфекције. Односно, инфекција се преноси на слузницу очију, носа или уста од капљица које се шире у ваздуху када болесна особа кашље или кија. Капи брзо падају кроз ваздух и обично достижу не више од метра. Вирус се такође може пренијети преко контаминиране површине, такозване индиректне контактне инфекције. Стога се не може искључити (нико не наводи ово као сигурни пут преноса) да контаминација долази и са предмета. Међутим, још није јасно колико дуго вирус може да преживи на површинама и објектима. Инкубација је, кажу 2-14 дана. Одакле онда двоструки инкубациони период од 28 дана као период карантина? - пита се наш саговорник.

Интересантно, сви доступни светски подаци о броју заражених, болесних и умрлих потичу из Института Џон Хопкинс у Балтимору, а британска влада је уклонила вирус са пописа заразних болести са високим последицама 19. марта 2020. године, наглашава он.

Са лијеком или вакцином се не смије журити 

О могућој вакцини или лијеку за којим се утркују све фармацеутске компаније свијета, сматра да не треба журити.

- Не знам када ћемо имати вакцину или лијек! Мислим да и ту имамо теорију шума, гомилу информација које онемогућавају да се чује и види и препозна права информација. Чујемо да је тестирање почело, да више фирми ради, да су Кинези почели тестирање на људима, па онда да нас од вакцине дијели шест месеци или годину дана, па онда до 2022. Испитивање било ког лијека, па и вакцине, је процес који траје годинама. Не бих био спреман да примим вакцину развијену и испитану наврат нанос - признаје хематолог Антовић.

Када је лијечење коронавируса у питању, професор каже да најреалније звучи пречишћавање плазме рековалесцената и њихова употреба код тешких случајева.

- Очекује се да се у њој налазе антитијела која могу да утичу на вирусе код обољелог. Е сада да би добило нешто што се зове на доказима заснована медицина, то тражи вријеме. Ко направи вакцину вјероватно ће се обогатити ако буде довољно људи који ће жељети да је приме. У свему овоме најугроженији су старији пацијенти, од преко 60 година мушкарци, гојазни са повишеним притиском и срчаним обољењима и дијабетесом. Међутим већина старијих пацијената са основним болестима умире са вирусом, а не од њега - објашањава професор Антовић.

Мислите о превенцији, сачувајте имунитет

Важно је, сматра он, не “прелијечити” пацијента.

- Сјећам се да су нам говорили наши сјајни учитељи, а мени и мој отац, који је био сјајан неурохирург, да не претјерујемо са лијечењем како не би наштетили пацијенту. Оно што се мени чини занимљиво у већини доступних студија, указује да пацијенти са короном имају: повећане неутрофиле, смањене лимфоците, повећани ЦРП који нису знакови вирусне инфекције: или је реч о бактеријској супраинфекцији или о несразмјерно јаком имунолошком одговору. Осим тога, сви описују значајну активацију коагулације и као резултат тога између осталог оштећења плућа - наводи доктор.

Ипак, каже да неко може најбоље стајати иза својих речи – личним примјером.

 

- Можда нисам у праву, али оно што сам оставио својој супрузи, на каквом третману да инсистира, ако ме доведу на интензивну његу без свијести:

1. хидроксиклорокин 400 mg дневно (кажу да је штетан – даје се реуматолошким пацијентима 10-20 година; узима се превентивно код људи који одлазе у маларијска подручја);
2. Азитромицин 500 mcg дневно
3. Ремдисевир (не бих волио антивирусне лијекове, али ако мора – и потпуно је непознато дјелује ли уопште – онда овај)

4. Респиратор никако (осим ако су дисајни мишићи истрошени или је инхибиран центар за дисање у мозгу). Повећање дотока кисеоника није индикација за респиратор. Он само може додатно да оштети плућа ако се неселективно користи.

А да би предуприједили инфекцију сачувајте имунитет.

Значи: без страха, а поготово без панике. Стрес је водећи фактор ризика за све болести.

Поред тога:
1. Ц-витамин 1 g дневно
2. Д-витамин 20 mcg дневно
3. Б-комплекс
4. Цинк 15 mcg дневно.
И на крају, укључите мозак, јер ако нешто није логично, то обично није истина.

У земљама западне Европе постоји велика разлика у броју заражених и умрлих, а др Антовић сматра да разлог лежи у културолошким разликама и уређености здравственог система.

У Шведској четири од пет пацијената оде кући из болнице!

- Колико год оптерећен сталним финасијским резовима од којих ми здравствени радници ”вриштимо” шведски систем се у односу на ове друге добро држи што је и показао. Податак да четири од пет пацијената живо напусти интензивну његу након борбе са вирусом мени је фасцинантан.

Прије неког времена рекао сам да се након 20 година, први пут осјећам срећним што живим у овој земљи. Мислим да Швеђани раде сјајан посао. Прва опција је да вирус није толико опасан како нам кажу и да то знају и према њему се тако понашају. Друго је да је прилично заразан и да неће нестати. Када се државе отворе, доћи ће до новог скока броја заражених. Шведска је у међувремену створила колективни имунитет јер држава не може бити заувек затворена. Мало ће људи умријети са вирусом или од њега, али многи ће умријети од депресије, породичног насиља, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и на крају од глади ако остану без посла и примања” упозорава професор.

Кинески модел сузбијања није добар за Србију

Живот на социјалној дистанци и строгим мјерама подразумева принуду, а не препоруку, док Шведска користи управо то – препоруку. Зрелим народима као и зрелој деци дају се савјети, а онима које подцјењујеш се наређује.

- Термини социјалног дистанцирања увукли су се у свакодневни живот без да смо примијетили. Сасвим је нормално да они који могу раде од куће, дружимо се преко вибера, ја држим предавања и дијелове вјежби студентима преко Zoom-a. Ко се сада сјећа времена када смо пре 9/11 летели, а да нас не скидају до голе коже. Некад смо се бунили што скидамо ципеле на аеродрому, а сада их сам скидам чак и на нишком аеродрому. Ове мјере су дошле да остану и о томе треба мислити. Немам проблем са тим, али имам са социјалним „surveliance-om“ кинеског типа. Не бих волио да ми баш скупљају поене на основу понашања и на основу тога ми дозвољају да путујем, летим, одлазим у ресторан или да ми не дај Боже Гејтс одлучује на основу трага вакцинације у телу да ли могу да уђем у авион. Ако то људи дозволе сами су криви. Оно што ми се не допада у Србији је то што имам утисак да су у борби са овим што нам се дешава српске власти одабрале кинески модел. Уз све ризике да ме будућност демантује, ипак бирам шведски систем препоруке, а не принуде - наглашава шведски доктор из Ниша.

Мјере српске власти су претјеране

За мере које се спроводе у Србији каже да су – претеране!

- Чак и да не очекујемо да буду шведске, држање одстојања, маске (ако их држава бесплатно дијели) и прање руку би биле довољне. Ја сам чак скептичан према рукавицама у изван болничким условима ако се поштују основни хигијенски принципи (прање руку и дезинфицијенси). Маске су посебна прича онако како их носе манекени на конференцијама за штампу понекад пожелим да то пустим Швеђанима и њиховим епидемиолозима (да се слатко насмију). Праве заштитне маске штите оног ко их носи, а оне хирушке штите друге од нас, али то свакако не ако их неко носи цио дан, па их спусти на браду пуну микроорганизама па их опет стави.

Професора ове српске мјере подсећају на њемачку окупацију.

 

- О мјерама против пензионера у Србији нећу ни да причам. Назив којим се бомбардујемо ”полицијски час” који ће при томе сада да траје 84 сата, је такав да заиста немам коментар. Једина асоцијација коју он у мени буди је њемачка окупација мада ни тада није толико трајао. Забрана да се изађе у шетњу по дивном прољећном времену док су истовремено супермаркети пуни, забрана да се иде у цркву на највећи Хришћански празник док колико ја разумијем гомила фабрика ради без поштовања удаљености од најмање два метра и вјероватно непостојања маски (ово је моја претпоставка јер не верујем да су страни послодавци били спремни да поднесу трошак набавке маски за једнократну употребу својим радницима). Прихваћен, а затим накарадно спроведен кинески модел није нешто што мислим да може да се користи у нашем окружењу. Много бих више волио да нашој Влади помажу шведски, а не кинески експерти, али ко сам па ја да се о томе изјашњавам - закључује цијењени доктор Антовић.

Коментари 0
Повезане вијести
У вријеме короне новац носили у УС Ненада Стевандића (ВИДЕО) У вријеме короне новац носили у УС Ненада Стевандића (ВИДЕО)
Зељковић и остали крајем маја опет у судници Зељковић и остали крајем маја опет у судници
Корона вирус потврђен код још девет особа у Српској Корона вирус потврђен код још девет особа у Српској
Најчитаније
  • Како је Милош Обреновић тјерао мушкарце да се жене
    1h 14m
    4
  • Ухапшена лица због крађе у Источној Илиџи
    20h 25m
    0
  • Шта доноси нацрт измјена Закона о комуналној полицији Српске?
    22h 48m
    3
  • Све здравствене користи кестена
    1h 4m
    0
  • Метеоролози објавили какво нас вријеме чека ове седмице
    13h 27m
    0