Слободан Цветковић са супругом Савком и сином Синишом већ четврт вијека након рата води правну битку за свој стан. Због правних играрија које се спроводе у Сарајеву већ данас би могао да се нађе на улици, јер је, како каже, данас тачно у подне наложена принудна деложација.

- И није прва коју нам приређују. Већ је до сада било пет принудних деложација и некако смо успјели да их избјегнемо - каже Цветковић.

Вели да је још у фебруару 1992. свој стан у сарајевској општини Ново Сарајево у улици Енвера Шеховића на броју 92 откупио у пуном износу, али да ни та чињеница “не пије воде” јер је ријеч о војном стану од око 80 квадрата који су наумили да му отму.

Слободан за “Глас Српске” каже да је као шеснаестогодишњак дошао у Сарајево и да је у том граду завршио школу, основао породицу, оженио се Сарајком Савком, са којом је добио кћерку и сина.

- Само зато што сам Србин и што сам као медицински радник био запослен у војсци, у Војној болници, како се тада звала, желе да ми одузму све. Већ и не могу да набројим колико су пута хтјели да нам отму стан и да нас избаце на улицу. Педесетогодишњи син Синиша је тешки болесник, стоодстотни инвалид у колицима са церебралном парализом. И поред налаза љекара да би свако његово измјештање из животног простора на који је навикао било ризично за његов живот, они се не осврћу - прича Цветковић, који је и сам срчани болесник.

Каже да Служба за заједничке послове органа и тијела ФБиХ упорно даје налог за принудну деложацију општини Ново Сарајево и да породица пролази голготу на коју се у Сарајеву и ФБиХ нико не осврће.

- Када смо успјели да се из избјеглиштва вратимо у Сарајево од тада нам стављају мету на чело. Очигледно је да су некоме намијенили наш животни простор и не остављају нас на миру. Ми смо у судском спору. И поред купопродајног уговора који имамо још од 1992. године, нису нам дозволили да стан укњижимо, јер је ријеч о војном стану. Чак је и омбудсман за људска права БиХ у октобру ове године доставио документ у којем тражи да деложација буде одгођена до окончања судског поступка који се води у Кантоналном суду у Сарајеву. И поред тога деложација је поново наложена - прича Цветковић.

Каже да нема никаквих проблема са комшијама, али да сваки долазак поштара или звук звона на вратима породица преживљава као својеврстан шок, у страху да неко долази да им одузме кров над главом.

- Никада нам нису дозволили да укњижимо тај стан, иако имамо купопродајни уговор. Само траже да стан буде ослобођен и да ми изађемо на улицу. Мада је Уставни суд БиХ наложио Парламенту ФБиХ још у марту 2012. године да по хитном поступку у року од три мјесеца усклади Закон о продаји станова на којима постоји станарско право, то до данас није урађено - каже Цветковић.

Анекс седам не важи за Србе

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић каже за “Глас Српске” да је случај породице Цветковић само један у низу примјера протјеривања Срба.

- Ријеч је о директном кршењу Анекса седам на који се тако здушно позивају када је ријеч о Бошњацима. Управо на примјеру породице Цветковић се види да тај анекс не важи за Србе у ФБиХ и да се крши на сваком кораку - каже Радановић.