Статистика из области правосуђа у Републици Српској за прошлу годину доноси нам поражавајући податак да је од 7.937 пријављених кривичних дјела у скоро 3.000 случајева донесена наредба о неспровођењу или обустави истраге.

Правосуђе Српске се хвали да је ријешило 5.840 пријава кривичних дјела, али половина од тог броја је ријешена тако што је истрага обустављена или је одлучено да се она и не покреће.

Од укупно 2.573 пресуде пунољетним учиниоцима, оних на затворску казну било је свега 267, и то само три на казну затвора преко пет година, осам на затворску казну од двије до пет година, преко шест мјесеци до двије године 94, а до шест мјесеци 162 пресуде.

У 954 случаја досуђена је новчана казна, а у 1.349 условна слобода.

Три затворске казне за привредни криминал

Кад су у питању кривична дјела по областима, ту је ситуација још и лошија јер од укупно пријављених 306 кривичних дјела у области привреде и платног промета у чак 113 случајева истрага је обустављена или није ни споведена.

Пресуде у области привредног криминала и платног промета у прошлој години је било 177, али само у три случаја је досуђен затвор и то на казну до шест мјесеци затвора, која се по новом закону може откупити.

Чак у 140 случајева је пресуда била у облику новчане казне, а у 34 условна осуда.

Када упоредимо кривичне пријаве са претходним годинама видимо да их је лани било знатно мање, те је у односу на 2011. годину када је подесено чак 13.169 пријава у 2020. поднесено 7.937.

Марковић: Пооштрити казнену политику

Коментаришући податак да је код 50 одсто ријешених пријава донесена одлука о неспровођењу или обустави истраге, професор доктор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Иванка Марковић истакла је за Capital да се овде поставља питање да ли Тужилаштво нема довољно елемената односно алата у Закону о кривичном поступку којим може доћи до довољно доказа о извршеном кривичном дјелу или се ради о неоснованим кривичним пријавама.

- Помало је зачуђујуће да је баш толики број одлука о неспровођењу истаге или обустављању истраге. Чини ми се да је помало невјероватно да се подносе кривичне пријаве у толиком броју, а да за половину таквих случајева нема довољно доказа да се утврди основана сумња и да се иде у подизање оптужнице за таква кривична дјела - казала је Марковићева.

Када је упитању привредни криминал, како наводи, изгледа да имамо изузетно благу казнену политику судова, јер ако од 177 случајева имамо само три затворске казне и то до шест мјесеци онда се поставља питање да ли имамо добру праксу и да ли је заправо то порука онима који се баве овим видом криминалитета да могу да се баве тим криминалитетом јер ће им суд изрећи врло ниску казну затвора коју ви можете и откупити.

- Привредни криминалитет подрива економски систем односно базу, стуб друштва на којем почива комплетна надоградња друштва из којег се заправо и црпе средства за буџет из којег се финансирају сва давања у Републици Српској. Мора се пронаћи начин да се утиче на правосудни систем у правцу пооштравања казнене политике за та кривична дјела - истакла је Марковићева.

За све је крива пандемија

У Републичком заводу за статистику напомињу да је број ријешених предмета у прошлој години знатно мањи због примјене мјера за сузбијање пандемије болести узроковане коронавирусом,

Привредни криминал годишње односи милонске своте

Уколико погледамо број пресуда, затворских казни и количине новца које привредни криминал сваке године однесе видимо да оне никако нису сразмјерне.

Како је Capital раније писао, у Републици Српској је материјална штета од чињења привредног криминала порасла за чак 13,1 милиона марака и износила је 41,8 милиона КМ.

Пише: Бојана Нинковић