Извозна предузећа из Републике Српске за три квартала ове године пласирала су робу вриједну 3,915 милијарди марака, што је за 3,6 одсто мање у односу на исти период лани, а очекивања домаћих привредника нису оптимистична ни за наредне мјесеце, јер европски купци константно смањују наруџбе, али и диктирају нове услове које фирмама отежавају пословање.
Подаци Завода за статистику Републике Српске показују да је вриједност увоза од јануара до краја септембра достигла 5,230 милијарди марака, што је за 0,2 одсто више него лани, а проценат покривености увоза извозом износио је 74,9 одсто.
Највише робе у прва три квартала ове године Српска је извезла у сусједне Србију и Хрватску, док је највише производа стигло из Србије у Италије.
Посматрано по групама производа, највеће учешће у извозу има електрична енергија и то 429 милиона КМ, што је 11 одсто од укупног извоза.
С друге стране највише увозимо нафтна уља и уља добијена од битуменозних минерала, а укупна вриједност износила је 384 милиона КМ.
Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић осврћући се на негативне податке о спољнотрговинској размјени каже за “Глас” да је од почетка године до сада евидентан константан пад извоза.
- Више привредних грана сусреће се са смањеним обимом посла, понајвише производња намјештаја и металска индустрија. Све је посљедица стања на тржишту ЕУ и питање је да ли ће се негативни трендови зауставити до краја године. Посебно забрињава да многи уговори које су компаније раније склапале у октобру, новембру још нису испреговарани за идућу годину. Влада велика неизвјесност - рекао је Ћорић.
У дервентском предузећу “Металац МБМ” у посљедњих 15 дана нису добили ниједну наруџбу из иностранства.
- Уназад деценију нисам доживио да за двије седмице не стигне ниједна наруџба. У прва три квартала ове године, у односу на лани, имамо пад обима производње од 22 одсто - прича директор и власник “Металаца МБМ” Слободан Голуб.
Отежавајућа околност је, прича Голуб, што су од 1. октобра ове године у ЕУ на снагу ступиле мјере према којима увозници морају доказати да производи које им пласирају нису направљени сировином руског поријекла.
- Тај документ траже приликом царињења наше робе, а најавили су и да ће произвођачи од којих набављамо репроматеријал морати имати европски сертификат да нису ЦО2 загађивачи. Рекао бих да је то почетак наших мука и да је пред привредом Српске трновит пут - истиче Голуб.
С друге стране, билећка мљекара “Пађени” биљежи раст извоза, како у земље ЕУ тако и на сусједна тржишта.
- Имамо за око 15 одсто већи извоз у односу на лани, а биљежимо и тренд раста продаје и нових купаца. Нисмо велики извозници, али нам је важно да сваке године правимо позитиван помак. Циљ за ову годину је да извеземо десет одсто укупне производње - рекао је власник мљекаре Ненад Вукоје.
Индустрија и плате
Према подацима Завода за статистику РС у прва три квартала ове године дошло је и до пада у индустријској производњи и то за 2,2 одсто у односу на на исти период лани.
- У подручју прерађивачке индустрије забиљежен је пад од 5,4 одсто - показују подаци Завода према којима је број запослених у индустрији у септембру ове године у односу у на лањски просјек мањи је за 2,8 одсто.
Када је ријеч о платама, статистика показује да је просјечна септембарска нето плата у Српској износила је 1.277 КМ. Највиша је исплаћена у сектору финансијске и дјелатности осигурања и то 1.730 КМ, док је најнижа била у подручју грађевинарства - 971 КМ.
