Предраг Иконић из Пала је српски цртач стрипа, сценариста, карикатуриста и илустратор који се од раног дјетињства бави цртањем стрипова, а његови радови су до данас представљени у више градова наше земље и региона.

Један је од оснивача Удружења „Девета димензија“, главни је уредник стрип магазина „Парабелум“, а по занимању је дипломирани инжењер машинства. 

Он у интервјуу за портал Катера каже да је стање на домаћој стрип сцени сигурно десет пута боље него прије десет година, те да данас има мноштво издавача и издања, и више него у златно доба стрипа на овим просторима.

Како се појавило то интересовање према стриповима и цртању истих и када сте почели да се бавите тим хобијем?

Предраг Иконић: Моје интересовање за читање и цртање стрипова је почело врло рано, неколико година прије мог поласка у школу. По ријечима мојих родитеља и сестри, за све је “крив“ мој рођак Драгац који је мало старији до мене и који је раније ушао у тај свијет девете умјетности. Код њега сам видио те прве стрипове “Микијев забавник“, “Никад робом“, Загор, Блек и остали и био сам заљубљен на први поглед. Код мене се одмах јавила и жеља да сам стварам своје приче, а не само да гледам слике из туђих стрипова. Тако се знало десити да поменутом рођаку или сестрама исцртам њихове школске свеске са неким мојим цртаним јунацима. У почетку су то углавном били каубоји и индијанци јер је тих година тај жанр био најпопуларнији. 

У основној школи већ сам објављивао своје радове у школском листу и у листу мог разреда који сам сам и покренуо. Мало озбиљније сам почео да се бавим стрипом у средњој школи, тада сам већ знао доста о настанку стрипа, алатима и прибору који се користе, остварио сам и неке прве контакте са познатијим ауторима из свијета стрипа и неким издавачима. Једном сам чак био гост у редакцији познатог дјечијег часописа “Мале новине“ на позив покојног Ахмета Муминовића, познатог сарајевског стрип аутора. То никад не могу заборавити. Угошћен сам као нека стрип звијезда, а недуго затим објављен је краћи текст о мени са неколико исјечака из мојих стрипова. Био ми је понуђен и већи простор за објављивање у неком од наредних бројева чим завршим неки стрип који би задовољио квалитетом. Нажалост,  рат на почетку деведесетих је све то прекинуо.

Када сте објавили први стрип и шта је он садржао тада? Колико је оправдао уложени труд и очекивања?

Предраг Иконић: Без обзира што сам неке своје радове објављивао у свом школском листу, за прво право објављивање сматрам штампање мог стрипа од једне стране “Свезналица“ у стрип фанзину „Madcap“ Тихомира Мраовића из Крижа у Хрватској. Објављивање у листу мог разреда је било у тиражу од један примјерак, јер сам цртао директно на папиру на којем се часопис и читао, није било неког посебног штампања. Касније сам на наговор другара те неке бројеве фотокопирао. „Madcap“ је био стрип фанзин који је покренуо тада млади књижевник и сценариста из Хрватске који је објављивао краће стрипове младих аутора.

Прије седам година објављена је књига на 176 страна са тврдим корицама под називом „Најбоље од Madcapа“ гдје су поново репризирани моји стрипови. Задивљен Тихомировим примјером покренуо сам властити стрип фанзин „New art“ по називу наше стрип групе из Вогошће, коју су чинили моји рођаци Нешо, Драгац и другар Ацо. Касније смо имали једног придруженог члана из Сарајева ког никада уживо нисам ни упознао. Мој фанзин је изашао у тиражу од пет примјерака, црнобијеле фотокопије мојих стрипова од једне странице од којих је сваки имао неку поруку.

Насловну страну сам обојио тушевима у боје, тако да је сваки од примјерака у ствари раритет, разчичит. Послао сам их на пар адреса са којима сам тада имао преписку. Било ми је драго када сам прије десетак година у попису колекције једног од највећих стрип колекционара бивше Југославије, др Ивице Велеса из Вировитице нашао и свој фанзин на списку свих издања које он посједује.

Да ли је могуће одредити досадашњи број објављених радова и које од њих бисте могли издвојити као најдраже?

Предраг Иконић: Не водим никакву евиденцију о нацртаним и објављеним  стриповима тако да неки тачан податак и немам, поготово због неколико великих прекида у мом стваралаштву. Сигурно је да сам нацртао много, много мање стрипова од онога што сам желио у одређено вријеме. Увијек је било нешто што се испријечило у животу и стрип потискивало, не на друго, него на посљедње мјесто.  Али кад то прође, нешто друго дође и тако у круг. Ипак, ја сам задовољан свим до сада урађеним, а највише сам задовољан што сам још увијек у том чаробном свијету.

Од неких мојих значајнијих и дугометражних остварења истакао бих стрип „Екстра Геџа – татко на суперхероји“ који сам нацртао у сарадњи са Дејаном Стојиљковићем из Ниша, сада већ познатим стрип књижевником и сценаристом. Дејан је 2008. године успио да нађе спонзора и објави тих наших педесетак страница стрипа у једном стрип албуму, у тиражу од 300 примјерака. Новијег датума је мој рад инспирисан причама Петра Кочића, који сам цртачки подијелио са Миланом Младићем, мојим рођаком, али и братом по оружју.

Обојица смо обрадили по двије Кочићеве приче, а рад на „Јазавцу пред судом“ смо подијелили. Све то је подржала Народна универзитетска библиотека Републике Српске и објавила у стрип албуму ког смо ми назвали „Стриповијетке“ у српско-руској верзији. Касније је наше Удружење стрип аутора и обожавалаца стрипа Републике Српске „Девета димензија“ објавило и проширена издања у српско-њемачкој, српско-француској и од недавно и у српско-италијанској верзији. Била је и српско-грчка верзија објављена у малом тиражу и без „Јазавца“ за потребе једне манифестације у Атини као и једно комплетно издање у боји само на српском језику.

Ово је наше до сада најпревођеније и најпознатије остварење. У наредних пола године требао би изаћи и један обиман стрип албум „Глуво доба“. Ријеч је о адаптацији прича Нинослава Митровића из његове истоимене збирке. Ја сам нацртао уводну причу „Завјет“, а још неколико стрип цртача из Републике Српске су урадили остале приче.

Какву поруку носе Ваши стрипови и којим узрастима су најчешће намијењени?

Предраг Иконић: Ја бих највише волио да цртам неке ствари из наше свакодневнице или неке стрипове који су намјењени искључиво дјеци најмлађег узраста, али када све сада сагледам изгледа да је у мојим стриповима највише било неке историје старијег или новијег датума, мало фантазије и слично. Сваки од насталих стрипова има неку поруку, и ови од једне странице и ови дугометражни. Не би имало смисла да није тако.

Углавном је то нека борба између добра и зла, гдје добро наравно побјеђује. Волим приче са доста преокрета, са неочекиваним крајевима. У сарадњи са Заводом за уџбенике и наставна средства Републике Српске урадио сам десет бојанки и илустровао двије књиге басни. Волио бих ићи у том смјеру, цртати неке бајке или басне у стриповима, не ове познате, него неке наше тек измишљене. Из сваке би требало извући неку поенту, учити нашу дјецу правим и истинским вриједностима.

Такође, има један дио мог стваралаштва ком се увијек враћам, то су стрипови са темама из отаџбинског рата. Некако су још увијек јаки ти осјећаји и осјећам дуг према погинулим саборцима, али и према себи. Желим да неке од тих стварних догађаја овјековјечим у стрипу. Иако је вријеме било гадно, било је ту и лијепих и невјероватних ствари, анегдота. Кроз те краће стрипове желим извући поруку о бесмислу ратовања на овим просторима.

Ко су за Вас највећи стрип цртачи и које стрипове сте највише вољели да читате?

Предраг Иконић: Један од првих којем се и дан данас дивим је наш познати стрип аутор Бане Керац. Његови стрипови или илустрације за насловне стране су доминирали на нашим просторима осамдесетих и мислим да је он био узор већини моје генерације. Данас Банета и лично познајем, радио сам и један велики интервју с њим прошле године. Од њега увијек има шта да се научи.

Ја много волим домаће цртаче, а данас их већину познајем па не могу рећи да су идоли, узори, али свакако инспиришу да се ради и да се црта. Од сваког од мојих колега може нешто да се научи. Од страних аутора увијек сам највише волио стрипове италијанског цртача Мила Манаре. Сваки његов кадар из стрипа слободно можеш исјећи и урамити, толико су прелијепи. Наравно, ту је и раме уз раме с њим француски стрип аутор Жан Жиро Моебиус.

Колико је стрип данас популаран код младих, да ли је познато колико је доступан на трафикама и колико се купује/продаје? 

Предраг Иконић: Стрип је на просторима бивше Југославије изгубио неколико читалачких генерација, тако да данас он није ни близу популаран као некада. Много данашње дјеце не зна ни шта је то стрип. У свијету је мало другачија ситуација, али популарност је значајно опала. Мноштво је узрока, живимо у другачијем времену, технологија "фура" брзином свјетлости, стрип је постао скуп хоби.

Захваљујући српском издавачу стрипова „Весели четвртак“ из Београда стрип се код нас вратио на киоске, али све су то мали тиражи. Финансијски такође нису доступни већини грађана. Такође, већина тих стрипова ослоњена је на италијанску продукцију која је била популарна код нас осамдесетих година прошлога вијека. А омладина се промјенила, њих не привлаче баш приче са Дивљег запада. Јапанци су ту отишли у корак с временом. Прије двадесетак и више година почели су се појављивати цртани филмови из јапанске продукције, а касније и стрипови названи „манга“ који су нама одраслим у почетку мало и сметали. Ту су ликови нацртани са великим очима, углавном широм отворених уста и многи кадрови се понављају. Али приче су оно што је битно.

Јапанци су нашли неки нови начин за причање занимљивих прича и што је најважније то се свидјело данашњој омладини. И ја сам промјенио своје мишљење које сам имао у почетку када сам видио нека од тих остварења која су нацртана врхунски, перфектно. Манга се доста чита и у Јапану, али и широм свијета.

Да ли су развој технологије и самог интернета угрозили израду стрипова и њихову дистрибуцију? 

Предраг Иконић: Не могу рећи да је развој технологије и интернета угрозио израду стрипова. Напротив, ту има више добрих него лоших ствари. Рачунари, скенери, таблети само су нова оружја у стварању илустрација и стрипова. Правом умјетнику није битан алат већ крајњи резултат, а развојем технологије доста се добило и на брзини израде стрипова.

Затим, дистрибуција и доступност стрипова свима је много лакше данас путем интернета. Добра је ствар што данас издавачи понуде неколико страница свог новог издања на увид, па ако ти се свиди, тркни до киоска или књижаре и купи луксузно папирнато издање. Неко више воли да чита на таблету тако да за њих постоје електронска издања нових, али и старих стрипова. Тако, да на вјечно питање хоће ли стрип као медиј изумријети, ја увијек одговарам да је сигурно да неће. Мало ће се преселити можда и у друге медије, али изумријети сигурно неће. Елементи стрипа су свуда присутни, у филму, анимацији, видео игрицама, тв серијама, рекламама... Нема зиме за стрип.

Како бисте оцијенили данашње стање на стрип сцени Републике Српске и Србије?

Предраг Иконић: Стање на домаћој стрип сцени је данас сигурно десет пута боље него прије десет година. Има мноштво издавача и издања, и више него у златно доба стрипа на овим просторима. Пуно је стрип салона, фестивала, изложби, заступљености у медијима. На нашим изложбама и стрип радионицама увијек има доста младих људи жељних за стварање нових цртежа. Наравно, да све то може много више и боље, али зато смо ми ту, да и даље радимо на промоцији и продукцији стрипа.

Какви су Ваши даљи планови у наредном периоду?

Предраг Иконић: Ми смо остварили већину, а можда и све зацртане циљеве од дана регистрације нашег Удружења “Девета димензија“ до данас. Све то треба одржавати на једном високом нивоу и помјерати границе. Једно је исто сигурно, а надам се да праве заљубљенике у цртање и стрип на овим просторима неће разочарати: од стрипа се на овим просторима нико неће обогатити, а тешко да ће моћи и живјети само од стрипа. Ни издавачи ни аутори.

На нашим просторима још увијек није могуће, а не знам ни да ли ће бити икад више, да рецимо можеш да живиш и радиш као аутор стрипа, то јесте да објављујеш овдје у нашим издањима и да ти је то довољно за живот. То само у неким лијепим сновима може. Људи који се овдје професионално баве стрипом, то јесте, хране своју породицу, цртају махом за стране издаваче у Француској, Белгији, Италији или Америци. Поред стрипа вјероватно зараде успут објављивањем неких илустрација или сликањем слика. Ми на неким нашим окупљањима често знамо поновити фразу:  „Од стрипа се не живи него се живи за стрип!“ И то је једина права истина, али и суштина бављења овом граном умјетности на нашим просторима. 

Биографија:

Предраг Иконић (Сарајево, 22. мај 1974) алијас "Пеђа славни" је дипломирани машински инжењер. Члан је удружења "Удружења за промоцију и продукцију стрипа" из Београда. Живи и ради на Палама.

Изложбе

Балканска смотра стрипа у Лесковцу 2001, 2002, 2003, 2004 и 2005;
Изложба стрипа у Нишу поводом конкурса 2003. и 2004;
Шабачки фестивал стрипа 2003. и 2006;
Изложбе стрипа Српске 2006, 2013, 2019;
Фестивал стрипа у Београду 2003, 2004, 2005 и 2006;
Смотра младих стрип аутора у Лесковцу 2006;
Први Међународни салон стрипа Бања Лука 2018:
Четврта Изложба стрипа Српске 2020;
Изложба "Глуво доба" 2020.

Новинар: Миљан Рашевић