У Београду је данас промовисна књига "Систематски злочини за етничко чишћење тузланских Срба" десеторице аутора, која разоткрива како је перфидна медијска злоупотреба два тешка злочина - масакрирање припадника ЈНА 15. маја 1992. године у "Тузланској колони" и терористички напад на "Тузланској капији" 25. маја 1995. године допринијела да тај град остане без Срба, а ти масовни злочини остану без казне.

Један од аутора Зоран Вучинић изјавио је на промоцији у Удружењу новинара Србије /УНС/ да је напад на "Тузланску колону" и војнике ЈНА у ствари био "акт агресије БиХ на СР Југославију /СРЈ/".

- Поставило се питање - коме припада војска која се затекла у БиХ? Чија је то била војска? Она никоме правно више није припадала. И све се тако дешавало до 26. априла 1992. године, када је дошло до састанка представника СРЈ, која је већ формирана - рекао је Вучинић и додао да је потом у Скопљу постигнут договор о мирном повлачењу припадника ЈНА са територије БиХ.

Према његовим ријечима, на основу тог споразума, за који постоје транскрипти, Београд је наредио повлачење тих снага, а Сарајево донијело одлуку о спровођењу тог договора и мирном повлачењу војника ЈНА.

- Према споразуму из Скопља, ЈНА је имала рок до 19. маја да напусти територију БиХ. Након тога та оружана сила постала је страна војска - рекао је он.

Вучинић је рекао да је Сарајеву, међутим, била важна ратна опција, да се коначно обрачунају са српским фактором.

- Напад на `Тузланску колону` видим као дио ратног пројекта Сарајева, односно муслиманско-хрватске коалиције, на припаднике те војске СРЈ. Значи ту је нападнута СРЈ, нападом на њену војску која је такав статус добила договором у Скопљу - рекао је он.

Публициста Душан Миловановић истакао је да је пропаганда довела до тога да се и данас не узимају у обзир чињенице о ратним дешавањима у Тузли и упозорио да ће српска страна, уколико не буде инсистирала на промовисању истине што је циљ и књиге "Систематски злочини за етничко чишћење тузланских Срба", вјероватно бити доведена у позицију да се сутра пита шта ће бити са њом.

- Је ли медијски рат нешто у чему смо ми унапред разоружани, јер не знамо и не умемо или нећемо да лажемо? Да ли је могуће да, када је у питању Тузла све што је привид и подвала негира и дан-данас и џаба чињенице, аргументи и подаци? Уз подршку белосветског и осталог пропагандног апарата ствари су овде где јесу и ми, ако не будемо урадили оно што смо покушали овом књигом вероватно смо доведени у позицију да се сутра питамо шта ће бити са нама - нагласио је Миловановић.

Демограф Стево Пашалић навео је да су у Тузли прије рата била 324 насеља, да су Срби били већина у њих 36, а да је, према попису становништва из 1991. године, који има много недостатака, на подручју тузланске регије живјело укупно 484.500 становника.

Он је напоменуо да је на подручју тузланске регије било 83.000 Срба, а Тузле око 20.000.

- Тузла је овдје значајна јер је било око 20.000 Срба. Нешто мало више било је Југословена и зато је Тузла словила као југословенски град, као и моја Зеница, а у рату су показали највећи екстремизам - рекао је Пашалић.

Он каже да је у свом експертском извјештају који је предочен Хагу навео да је на подручју тузланске регије уништено 50 насеља, а да су Срби протјерани из 88 гдје су били или већина или мањина, те да су постојала бројна стратишта и логори.

- Изнијели смо податке о етничком чишћењу, о логорима. Логорима смо називали сва мјеста гдје су затварани цивили. Тузла је имала 16 логора као град - рекао је он.

Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, које је финансијски и организационо подржало промоцију, рекао је да је данашњи догађај изузетно важан јер ће допринијети да истина и правда дође на мјесто које јој припада и представља значајан допринос култури сјећања.

Он је нагласио да посебан значај књиге чини то што, показујући све српско страдање, свих десет аутора поштују и жртве на другој страни, не желећи да их умање.

- Поштујући прошлост, знаћемо на најбољи начин дефинисати нашу будућност. Српски народ треба да буде поносан на своју прошлост јер је увијек био на страни истине и правде, а борио се против свих пошасти које су наносиле зло људском роду - рекао је Цицовић.

Он је истакао да ће Срби, његовањем културе сјећања најбоље утицати на будућност и допринијети да се овакви злочини више не понављају.

Издавачи књиге "Систематски злочини за етничко чишћење тузланских Срба" су Завичајно удружење Тузлака из Бијељине и "Народна просвета" из Београда.

Аутори књиге су Милан Бекан, Лука Николић, Витомир Павловић, Остоја Минић, Душан Миловановић, Зоран Вучинић, Перо Спасојевић, Јово Бајић, пуковник Бранислав Глушица и Стево Пашалић.