Истакнути писац, пјесник, књижевни теоретичар, критичар, путописац и новинар Мићо Цвијетић преминуо је у Београду послије тешке и дуге болести.
Цвијетић је био доктор књижевних наука и најбољи српски познавалац књижевности Лужичких Срба.
Рођен је у Кушлату код Фоче 1946. године, студије Историје југословенских књижевности и српскохрватског језика завршио је на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је и магистрирао.
Докторирао је на Филолошком факултету у Београду 1989. године са темом књижевних веза Лужичких Срба и Југословена.
Радио је као просвјетни радник и лектор на Универзитету у Лајпцигу /1978-1982/, а највећи дио радног вијека провео је на Радио Сарајеву, као дугогодишњи уредник Редакције за културу.
На почетку грађанског рата отишао је из Сарајева и од новембра 1992. године живио у Београду.
Био је стални сарадник Радио Београда, у листу "Борба" десетак година уређивао недељни књижевни додатак "Свет књиге", а од 2005. до 2020. године, главни и одговорни уредник "Књижевних новина".
Објавио збирке пјесама "Заумице", "Записи", "Чворови и узлови", "Узалудни послови", "Свет и кућа", "Гласови ведрине", "Божје семе / Господово семе", књиге критика и есеја "Критике и коментари", "Раздаљине и близине", "Кроз времена и књиге", "Ослонци и укрштаји", "Лица и образине".
Његове књиге путописа "У лепој домовини Лужичких Срба" /2009/, "Блиске даљине - Москва и Кијев" и "Француска надахнућа" спадају у сам врх путописне прозе у домаћој књижевности.
Као врсни зналац лужичкосрпског и њемачког језика, превео је двије књиге лужичкосрпских бајки: "Три красна прстена" и "Лепа и ружна девојка", антологију савременог пјесништва Лужичких Срба, као и збирке сатихова њемачких пјесника Петера Гериша и Констанце Петерсман.
Као врсни зналац српске књижевности, био је дугогодишњи ревносни члан Великог жирија за награду "Меша Селимовић" у чије се критеријуме није могло посумњати.
Гласао је и ове године, а његов избор пет најбољих књига, уз кратка и луцидна образложења, био је један од посљедњих текстова које је стигао да напише.
Цвијетић је преминуо прошле ноћи, а мјесто и датум сахране биће накнадно објављени.
Коментари 2
-
Kole 08.03.2023. 19:20
Sigurno pokojnik u Begišu nije bio beskućnik. Za njega kao pisca i njegova dijela iskreno nikad nisam čuo, vjerovatno anonimus na ovim prostorima što je izbivo sa njih bezmalo tri decenije. Polako se nama borcima VRS "otvaraju oči" dok smo ginuli i branili ove prostore koji sse zovu Republika Srpska, mnogi su razgulili od rata i stradanja i na miru u sigurnom stvarali svoja književna dijela. Ta pisanija i ta bulumenta udomitelja u majčici Srbiji nimalo nisu pomogli stvaranju Republike Srpske. -
Анонимно 07.03.2023. 22:30
"На почетку грађанског рата отишао је из Сарајева и од новембра 1992. године живио у Београду."
Sve je receno ovom rečenicom...Doduše,sad je vrijeme u kome su ovakve"patriote",ne samuo na cijeni, nego i na vlasti...
