Парадокс нашег времена је да имамо веће зграде, али краће живце. Шире путеве, али уже видике.

Трошимо више, а имамо мање. Купујемо више, а уживамо мање.

Имамо веће куће, а мање породице. Више удобности, а мање времена.

Имамо више диплома, али мање разума.

Више знања, а мање расуђивања.

Имамо све више стручњака и све више проблема.

Више знања у медицини, а све мање здравља.

Пијемо превише, пушимо превише, трошимо непромишљено.

Смијемо се премало, возимо пребрзо, олако се љутимо.

Прекасно лијежемо, устајемо уморни.

Читамо недовољно, гледамо ТВ превише. Молимо се ријетко.

Увећали смо наше посједе, али смо умањили наше вриједности.

Превише причамо, премало волимо, пречесто мрзимо.

Научили смо како да преживљавамо, али не и како да живимо.

Додајемо године животу, али не и живот годинама.

Путовали смо на Мјесец, а проблем нам је отићи преко улице и упознати новог комшију. Загосподарили смо спољашњим простором, али не и унутрашњим. 

Направили смо велике, али не и боље ствари.

Очистили смо ваздух, а загадили душу.

Разбили смо атом, али не и наше предрасуде.

Пишемо више, али учимо мање. Планирамо више, али постижемо мање.

Научили смо да журимо, али не и да чекамо. Имамо вишу зараду, али и нижи морал.

Имамо све више хране, а све је више гладних.

Градимо јаче компјутере са већом меморијом, али ми разговарамо све мање и мање. 

Тежимо квантитету, а заборављамо на квалитет.

Ово су времена брзе прехране и споре пробаве. Великих људи и малих карактера. Брзих зарада и површних односа.

Вријеме много доколице, а мало уживања.

Вријеме разноврсне хране и лоше исхране.

Све је мање финансијских проблема у браку, а све више развода.

Све је више луксузних кућа, али и подјељених домова.

Ово су дани брзих путовања, оскудне одјеће и ниског морала.

Све дебљих људи и пилула које могу све – да те орасположе, отупе или убију.

Проведите што више времена с вашим вољенима, јер они неће бити вјечно поред вас. Реците понеку љубазну ријеч ономе ко вас одоздо гледа са страхопоштовањем, јер ће та мала особа ускоро одрасти и отићи. Сјетите се да дате топао загрљај ономе поред вас, јер је то једино благо које можете дати својим срцем, а не кошта вас ништа. 

Сјетите се да кажете “Волим те” вашем партнеру и вашим вољенима. Али највише од свега, искрено мислите тако. Пољубац и загрљај могу излијечити рану, ако долазе дубоко из срца.

Сјетите се да се држите за руке и цијените тренутке када сте заједно, јер једнога дана те особе неће бити ту. Нађите времена да волите, нађите времена да разговарате и нађите времена да подјелите ваше драгоцјене мисли са другима.

Смијте се често, дуго и искрено. Смијте се док не изгубите дах. Сузе се догађају. Издржите, одболујте, преживите. Реците људима које волите да их волите, у свакој прилици.

Јер живот се не мјери бројем удисаја које удахнемо, него тренуцима који нам одузму дах.

Многи приписују овај текст комичару George Carlinu, али он се за живота одрекао било какве везе са овим текстом.